Нобелова награда за хемију 2016: прављење најмање машине на свету

Развој рачунарства показује како минијатуризација технологије може водити у револуцију. Управо Нобелова награда за хемију 2016. и производња најмање машине на свету отворила је нову димензију хемије.

Први корак ка молекуларној машини начинио је Жан Пјер Соваж 1983. године, када је успео да повеже два молекула у облику прстена у хемијском ланацу који је назван catenane (од catena што на латинском ланац) у коме један ковалентни пар са два атома чини чврсту механичку везу.

Следећи корак је начинио Фрејзер Стодарт 1991. Када је развио rotaxane, који се односе на структуру повезаних прстенова атома унутар ланца који имају својство да се креће дуж осовине. Овај принцип чини базу компјутерских чипова.

Бернард Фаринга први је истраживач који је започео развој молекуларног мотора (1999.год.) када је коначно овом механизму додао молекуларни ротор који је омогућио константно кретање у истом смеру што је отворило неслућене могућности у области механике. Као пример се наводи експеримент у коме је успео да покрене боцу која је 10 000 пута била већа од самог мотора. Он је први дизајнирао и наноауто.

Лауреати Нобелове награде за хемију, ове године, су личности којима припада заслуга за откривање природних законитости унутар молекуларних система. Али, и дизајнирању алата за ослобађање енергије неслућених сразмера чији је потенцијал заробљен у материји, који ће бити искоришћен у широкој палети свакодневних уређаја у рајвоју нових материјала, технологија, сензора и система за складиштење енергије.