Рупа у прoучавању климе

Анализом 131 научног рада у којем су коришћени компјутерски модели како би се утврдили ризици од изумирања великог броја живих врста аутори најновије студије нашли су да многи од њих нису узели у обзир основне еколошке механизме већ су се ослонили да корелације између температуре и површине животне средине коју врсте настањују.

"Недостатак научног знања о самим организмима проблем је свих прегледаних радова", истиче водећи аутор студије Марк Урбан, професор екологије на Универзитету Конектикат. "Сигурно постоје научници који су детаљно проучили сваки огранизам који живи у нашем окружењу и знају све чињенице о њима. Али, гледајући шта је до сада урађено пронашли смо да те кључне информације недостају. Оне једноставно нису узете у обзир." каже Урбан.

Свака врста реагује на климатске промене другачије. Урбан тврди да компјутерски модели различите врсте попут птица, сисара или гуштера рачунају као једнаке. Из тог разлога, како би помогли истраживачима који се баве проучавањем климе да унапреде садашње компјутерске моделе, Урбан и колеге сумирали су шта већини модела недостаје. Посматрали су шест општих еколошких механизама: демографију, физиологију, потенцијал развоја и нестанка врста, односно пресељења у друга подручја.

Од 131 научног рада на тему ризика од изумирања различитих врста анализа је показала да је свега 23% узело у обзир макар један еколошки механизам који би утицао на нестанак неког организма.

Стив Бајсингер, професор биологије на Универзитету Калифорнија, Беркли слаже се са констатацијом да већина климатских модела није фокусирана на механизме попут физиологије или интеркације врста. Али, напомиње да је видео неколико радова који су укључили хладнокрвне животиње, гуштере на пример, чија физиологија је уско повезана са температуром тако да њихове рекације на глобално отопљавање могу једноставно да се предвиде.

Међутим, сисари и птице представљају много захтевнији задатак за научнике. "Постоји много потенцијалних фактора са којима клима, која се мења, може узајамно да делује и то представља изазов за будућа истраживања." каже Бајсингер.

Како расветлити све ове проблеме велико је питање приликом креирања компјутреских модела. Урбан напомиње да је еволуцију посебно тешко проучавати, јер се споро одвија. Зато је његов тим је предложио да се посматрају сваки о шест предложених механизама. "Иако то уопште није једноставно, бољи модели су неопходни. Гледајући колико су постојећи модели сведени, неки мало реалнији свакако би били од помоћи. Наравно, док се не развију компликовани који покривају све елементе који утичу на промене у животној средини." закључује Урбан.