Искуство времена на Истоку

Прадип Дарука живи и ради у Индији и САД, путује широм света. Дуги низ година припадао је свету финансија и банкараства, а онда је тај свет оставио иза себе и започео свој властити духовни пут. Читав његов рад базира се на богатом личном искуству.

За портал РТС преносимо делове разговора са господином Даруком из телевизијске серије ”Време кроз векове”

Живите и на Истоку и на Западу, обишли сте скоро све континете. Упознати сте са традицијом многих култура. Исто тако, Индија је на посебан начин инспиративна када размишљамo о доживљају времена и простора. На који начин су ови параметри инкорпорирани у схватању идентитета, веровању, односу према породици и колективном искуству на том поднебљу?

Исток и Запад се у многим аспектима разликују: и историјски и филозофски, између осталог. Концепт времена је само још један аспект који Исток сагледава другачије. За нас се време креће у круг. Оно нема почетак, нити крај. Оно је бескрајно. Могло би се рећи да постоји неки почетак, да затим следи процес развоја, после чега следи уништење, а онда се се све понавља као у каквој кружници.

Време се не може измерити, што је потпуно супротно западњачком схватању где је оно нешто веома прецизно. Западњаци воле да мере време, све је линеарно. Ту су године, секунде, месеци и тако даље. На Истоку је другачије, јер се појам времена везује за звезде, планете и Месец. Посматрају кретање Месеца и Сунца и користе звезде, али не да би измерили време, већ да би га схватили. Они кажу: „Дрвеће се мења. Колико је то месеца, сунца, годишњих доба?"

Перцепција је потпуно другачија. Овде гледате на сат и кажете: „Каснимо! Каснимо! Морам да стигнем на лет! Морам да ухватим воз!" На Истоку је све попут воде - она је увек у кретању. Не мора се ограничити. Али овде људи воле да знају вредност, желе да је ограниче и користе. У томе се Запад и Исток много разликују.

Време утиче на све. Према нашој тантри, не постоји време, појединац или простор. Све чини велико јединство које прожима сваки део живота: исхрану, наше понашање, однос према другим људима. Ми не размишљамо о томе да ли је неко старији или млађи, крупнији или ситнији, да ћемо живети 80 или 90 година, или да смо тек десетогодишњаци. На Истоку се не славе ни рођендани, јер је сваки дан свечаност. Требало би да кажете: "Сваки дан је славље. Зашто чекати само један дан у години да би се прославио рођендан?" Све треба посматрати као целину.

У свом раду комбинујете источњачке филозофије са западњачким сензибилитетом и тај распон искустава презентујете на вашим радионицама јоге, тантре, реикија, зен медитације и др. Да ли можемо да утичемо на ритам времена личним стилом живота?

То је начин живота јогија, који је стигао са Истока. У јоги и тантри кажемо да, кад се родимо, пред нама није одређени број година живота. Другим речима, не говоримо да ћемо живети 70 или 80 година, нити да ћемо живети 30 година. Ми бројимо удисаје. Неко ће рећи како сте добили дар од милион удисаја. Што дубље дишете, више ћете унети кисеоника у тело. Што више кисеоника буде било у крви, бићете здравији и тако живети дуже. Нису у питању године, већ удисаји. „Пранајама" је веома важна. То су вежбе дисања. Здраво је дисати дубоко, како би се унело више кисеоника у тело, а он онда стиже до мозга. Јогији, они који истински практикују јогу и тантру, могу да прилагоде дисање и воде здрав живот. Постоје сведочанства да су неки од њих живели и више стотина година, у здравим телима. Захваљујући свом начину живота и мудростима које су као дар од универзума, путем удисаја, добили са источњачким културама Кине, Индије и Тибета, они су заиста могли да живе дуго.

У многим причама из „Махабхарате" и „"Багавад Гите", помињу се појединци који су живели веома дуго. Били су за то способни. На дужину живота сасвим сигурно утичу ритам и начин живота.

Како глобализација и модерне технологије утичу на доживљај времена и простора?

То је, нажалост, веома лоша појава. Људи су се навикли на технологију и све што се око ње врти. Фраза „24/7" настала је управо зато - повезани смо 24 сата, 7 дана у недељи. Hемамо времена једни за друге, немамо времена за породицу. Технолошка револуција је све променила, јер је све постало 24/7. Глобализација је избрисала временске разлике. Ако сам ја у Индији будан, можда ви у Србији спавате, или сте ви ујутро будни, а ја дремам поподне. Но, то више није важно, јер можете послати поруку или разговарати путем „Фејсбука" или „Скајпа". Технологија је омогућила да се повежете с било ким широм света у било ком тренутку. Није важно да ли је дан или ноћ.

Ево још једног примера: На Западу се време лети мења. Манипулишемо њиме, померајући га уназад. Отимамо природи један сат и кажемо како смо у априлу добили један сат, а онда га у октобру вратимо. Тако можемо да контролишемо време? На Истоку се то не ради. Време је време, тако је како је......

Живот захтева кретање, промене, шаље импулсе помоћу којих остварујемо контакт са собом и са светом око нас. Понекад нам се чини да имамо свe време овог света или да га трошимо узалуд.

Време које смо провели у разговору са саговорником из Индије протекло је у једном даху. Прадип Дарука је ученик и учитељ живота и каже како не престајемо да учимо до последњег даха, а сваки дах је искуство које можемо поделити са другима.