Дуван – зашто су људи почели да пуше

Дуван обухвата више од 70 врста биљака из рода Nicotiana, из породице Solanaceae, затим производе направљене од осушених листова ових биљака, попут цигара и цигарета, дувана за жвакање, лулу, наргиле.

Поједине хемијске компоненте користе се за израду лекова и пестицида. Најпознатија комерцијална врста, N. Tabacum, узгаја се толико дуго да се не зна када је расла и као дивља биљка.

Дуван је једногодишња биљка која се, после бербе, суши што омогућава спору оксидацију и деградацију каротеноида, а ови процеси утичу на квалитет дима. Већина произвођача користи дуван сушен димом који је блажи и лакше се удише, а сматра се да је управо то разлог појаве рака плућа и других болести дисајних органа.

Најважнији састојак дувана је адиктивни алкалоид никотин, међутим дуга је листа штетних једињења која настају у диму - полициклични ароматични угљоводоници, кадмијум, формалдехид, арсен и многи други.

Народи Јужне Америке узгајали су дуван из медицинских и церемонијалних разлога. Претпоставља се да су га мешали са другим биљкама да би његово дејство постало халуциногено.

У својој књизи, Гудман бележи да први пушачи нису уживали у дувану сваког дана, већ само у одређеним приликама. Када се Колумбо искрцао у Америци, локални народ понудио му је дуван као поклон. Он га је однео у Шпанију, где је за неколико деценија постао веома тражена роба. Тако је доминикански свештеник Бартоломео де ла Касас забележио да је покушао да утиче на суграђане да се окану уживања у дувану, а ови су му одговарали да то није у њиховој моћи.

У другој половини 16. века, у Европи дуван се такође користио у медицинске сврхе, највише против болова. Британски песник, Ентони Шут, у памфлету „Дуван" из 1592. године навео је да је ова биљка толико здрава - да лекари то крију како им не би кварила посао. 

У Америци дуван се најпре користио као психоативна супстанца при религијским и духовним обредима, међутим доласком Европљана у Северну Америку - постаје важна трговачка роба.

Једно време, развој јужњачке привреде био је заснован управо на дувану. После грађанског рата, настале су и цигарете, што је довело до брзог развоја дуванске индустрије.

Процењује се да данас у дувану ужива 1, 1 милијарда особа, односно више од једне трећине одраслих особа. 

Приредила, Татјана Цвејић