Едвард Григ - борба за национални музички стил

Био је одан жељи да своју земљу прикаже кроз звуке народних песама и легенди. То је било толико успешно да су крајем 19. века Французи говорили о две музичке школе – руској и норвешкој

Најпознатији норвешки композитор Едвард Григ имао је невероватан таленат да преточи љубав према својој земљи у нешто што може да допре до много људи и срећу да постане познат још за живота. Првенствено због ''Концерта за клавир у а-молу'' и музике за представу '' Пер Гинт'', али и као композитор романси и кратких композиција за клавир, због којих је и прозван ''Шопеном севера''.

Едвард Григ, најпознатији норвешки композитор рано је показао таленат за музику. Још као мало дете могао је сатима да свира на клавиру, да импровизује и компонује своје комаде. Међутим, према осталим предметима у школи није показивао ни приближну страст и углавном је имао лоше оцене.

Добио је надимак ''Мосак'' јер је на питање наставника једини знао да је ''Реквијем'' компоновао Моцарт, што је изненадило остатак разреда који није ни чуо за чувеног композитора.

Родитељи су га послали у Лајпциг, на најпознатији и најпрогресивнији конзерваторијум у Европи који је основао Феликс Менделсон. Ту је млади Григ имао приступ најбољим музичким педагозима и европској музичкој традицији.

Одржао је свој први концерт 18. августа 1861. у шведском граду Карлшаму. Бергенски деби имао је годину дана касније кад је и дипломирао.

Време националног буђења

Григов рани музички стил почивао је на немачкој романтичарској традицији. Временом га је све више мењао осећај за националну припадност који је растао у уметнику и интензивна потреба да створи карактеристичан норвешки музички стил.

Контекст Григивој потреби даје историјска чињеница да Норвешка тог времена није била национално слободна земља. После подчињености Данској, пала је под политичку контролу Шведске.

Нове инспирације и успеси: Лист, Бјернсон, Ибзен

Започео је плодну сарадњу са писцем Бјернстјерном Бјернсоном (добитником Нобелове награде за кљижевност 1903.г.) на чије песаме и драме је компоновао музику. Кулминација њихове потраге за националним коренима и идентитетом у нордијској баштини требало је да буде опера ''Олаф Тригвасон'' заснована на животу норвешког краља из 10. века.

Успешан почетак рада ускоро су зауставили конфликти око тога шта би требало прво урадити - музику или либрето. Иако је пројекат обустављен, завршени делови музике наговештавају да је Григ имао талента да постане и врхунски композитор опера.

Раскол између Бјернсона и Грига још више је продубило прихватање потоњег да паралелно почне да ради музику за сценски комад Хенрика Ибзрена ''Пер Гинт''.

Иако компоновати 26 нумера различитих карактера за Ибзенову драму није био толико лак задатак као што се Григу у почетку чинило, његови резултати били су више него успешни. То се видело већ на премијера драме одржаној 24. фебруара 1876. године у Кристијанији, данашњем Ослу.

Потакнут популарношћу дела код публике, Григ је одлучио да ову музику приреди и за концертно извођење. Издвојио је осам ставова које је поделио у две свите, познате као ''Свита Пер Гинт бр. 1'' и Свита Пер Гинт бр. 2''.

Сарадња два велика норвешка уметника наставила се и у наредним годинама. Поред ''Пер Гинта'' Григ је компоновао музику на шест Ибзенових песама.

Најпопуларнија нумера из ''Пер Гинта'' вероватно је финале прве свите ''Пећина планинског краља''. Ово дело је редовно на репертоару концерата класичне музике, а коришћено је у бројним играним и анимираним филмовима, рекламама и видео игрицама.

Преко три деценије генерације деце су стрепеле уз ову музику кад год би се мали плави јунаци цртане серије ''Штрумфови'' нашли у невољи. Своје верзије овог дела дало је и неколико рок група, међу којима је најпознатији британски састав The Who.

Међутим, изгледа да Григ није могао да га поднесе. Како је написао у писму пријатељу Францу Бајеру сматрао је да иритантно асоцира на воловске путеве, претерани норвешки национализам и самозадовољност. Али се надао да ће публика уочити иронију.

На срећу, публика је реаговала само на лепоту музике.

И друга Григова дела нашла су своје место у популарној култури. Тиме су учинила овог композитора привлачним широкој публици, а не само оној која цени класичну музику.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.