Механичар, научник, визионар, јеретик - Леонардо да Винчи

Биограф Вазари тврди да је искусни мајстор Верокио одустао од сликарства када је видео главу анђела коју је нацртао његов најмлађи ученик, Леонардо да Винчи. Али, да Винчи није био само генијалан уметник.

Леонардо је веровао у закон склада у макрокосмосу, па његови архитектонски цртежи садрже савремену еколошку идеју о заштити природе и човека, као и кућама пуним светла и ваздуха. Да Винчи је израдио минијатурну каналазицију и пумпу, усавршио Архимедесов изум за црпљење воде применивши закон спојених судова, који ће тек бити откривен.

Маштао је о машини за подизање терета, великој бушилици за пробијање брегова, механичком вретену за упредање ужета. У Павији је направио вентилатор.

Трактат о анатомији

Као већина ренесансних уметника, Леонардо је на класичан начин, припадао покретима и школама које су то време цветале широм Италије, као што су неоплатоничари, неопитагорејци, херметисти. Сликар је посматрач природе и да Винчи је истраживао спољашност, као и унутрашњост.

У мртвачницама болница Санта Мариа Нуова и Санто Спирито, Леонардо је почео да сецира лешеве како би сазнао што више о људској анатомији. Написао је „Трактат о анатомији" и „Студију о људском зачетку".

Проучавао је грађу људског ока, тако што би очну јабучицу ставио у беланце. Овај начин научног истраживања, остао је у употреби још неколико векова.

Маска са великим, стакленим очима

Да Винчи је је посматрао свет око себе и размишљао неколико векова унапред. Плима и осека у Венецији, навели су га на идеју о изради оружја. Млетачкој Републици претила је опасност од Турака, а Леонардо је сматрао да би турска војска могла ући у Италију копненим путем, али само ако пређе реку Сочу.

Решење за одбрану напада, била би маска с великим стакленим отворима за очи. По тим именом, чувају се нацрти и белешке који доказују да је Леонардо започео израду ронилачког одела. У једном тренутку, уништио је ронилачку маску и одело како би спречио да његов изум буде искоришћен за потапање бродова и људи на њима. У нацртима и идејама, Леонардо је користио принципе статике и динамике.

Огромне справе за избацивање стрела, јуришни мостови, бацачи с пројектилима, самоходна јуришна кола, нацрт за митраљез у облику лепезе с девет отвора за ватру, што ће неколико векова касније постати каћуша Црвене армије, били су само неке од замисли.

Први роботичар

Милански војвода, Лодовико Сфорца или Лодовико Моро заинтересовао се за Леонардове пројекте. Парадоксално, управо ће Сфорца постати велики да Винчијев покровитељ, али не у конструкцији оружја, већ у уметности. Милански војвода је наручио фреску „Последња вечера", као и један од најлепших ренесансних, женских портрета, „Дама с хермелином", на коме је Цецилија, Сфорцина љубавница.

Четири века касније, пронађени су Леонардови нацрти за механичког човека-витеза које је израдио, такође под Сфорциним патронатом.

На цртежима, овај механички човек је испуњен кабловима које покреће чекрк. Роботичар Марк Росхајм направио је, 2002. године, радни модел Леонардовог витеза. У савременим филмовима, често можемо срести мотив изгубљеног (и пронађеног!) да Винчијевог робота. Вероватно, јер у нама постоји жеља да видимо механичку лутку, ту величанствену играчку једног од највећих и најзагонетнијих умова у историји света.