Едвард Григ, Шопен севера

Већина људи вероватно није ни свесна колико је пута чула дела композитора Едварда Грига у бројним филмским и анимираним остварењима, рекламама, а у новије време и видео играма.

Посебно се често изводе Концерт за клавир и оркестар у А-молу, Свита Холберг и музика за драму ''Пер Гинт''.

Највећи норвешки композитор био је и један од водећих представника романтизма у музици. Претежно је компоновао симфоније, сонате, концерте и кратке композиције за клавир, захваљујући којима је прозван "Шопеном севера".

Користећи мотиве из норвешких народних песама у свом стваралаштву, помогао је да се међународна јавност заинтересује за норвешку музику и утицао на развој националног идентитета те земље. 

Сматра се да је истовремено био и националистички и космополитски оријентисан. Био је мишљења да његова музика изражава како лепоту норвешког сеоског живота тако и културе Европе у целини.

Ценећи његов допринос и љубав домаће публике према његовим делима, норвешка влада му је, са само 29 година, доделила доживотну државну пензију. Најпознатији је грађанин Бергена. Бројне статуе са његовим ликом украшавају тај град, а институције носе његово име.

Григова породица се у Берген доселила из Шкотске 1770. године и првобитно су се презивали Грег. Убрзо су почели да се баве рибарењем и трговином.

Када је 1843. године Едвард рођен, у имућној породици се подразумевало музичко образовање. Као најбољи пијаниста у граду, Григова мајка Гезин, пренела је знање и на сина. И она и њени родитељи били су активни у локалном музичком друштву ''Хармониен''. То је један од најстаријих оркестара на свету, данас се назива ''Бергенска филхармонија'', а његова концертна дворана носи име ''Сала Григ'' .

Као најзначајнији дан у животу, Григ је памтио онај када је свирао за Оле Була. Бул је био један од најутицајнијих виолиниста свог времена, пореклом из Бергена. Приређивао је концерте широм Европе и Северне Америке.

Пошто је тог дана чуо петнаестогодишњег Едварда, препоручио је његовим родитељима да га пошаљу на конзерваторијум у Лајпциг. У Лајпцигу је Григ уживао у ширењу културних видика које му је пружала, за светске утицаје отворенија средина од његовог родног града. Али је такође и патио.

Бунио се против дисциплине коју су наметали професори и једва преживео туберкулозу и запаљење плућне марамице. Последице болести осећаће до краја живота. Због респираторних инфекција често је посећивао санаторијуме и бање.

Копенхаген и брак 

После завршетка студија, преселио се у Копенхаген. Тамо је обновио контакт са рођаком у другом колену Нином Хагеруп и, очаран њеним дивним певањем, запросио ју је. Нинина мајка уопште није била одушевљена Едвардом. Једном приликом је рекла: „Он је гоља! Ништа не зна да ради и компонује музику која никога не занима!"

Но, то није осујетило Едвардову и Нинину везу. Верили су се у пролеће 1865. године. На поклон јој је дао четири песме које је написао према тексту њиховог пријатеља Ханса Кристијана Андерсена.

Назвао их је „Мелодије срца". Две године касније су се и венчали. Убрзо је почео да ради на „Концерту за клавир у А-молу". Имао је 25 година и велике амбиције да остави траг у музици.

Пошто је то једна од најпопуларнијих композиција класичне музике, изгледа да је у томе и успео. То дело, у коме су приметни мотиви из норвешке народне музике, често пореде са Клавирским концертом у А-молу Роберта Шумана. Шуманов концерт, Григ је имао прилике да чује у интерпретацији његове жене Кларе Шуман док је студирао у Лајпцигу.

Григ је „Концерт за клавир у А-молу" преправљао најмање седам пута. Последњу верзију завршио је неколико недеља пре смрти. Управо је она и најпопуларнија.

Али, креативни узлет пратила је велика несрећа на приватном плану. Док се још опорављао од смрти великог пријатеља композитора Рикарда Нордака, Грига је погодила још већа трагедија.

Свега шест недеља од премијере Концерта у А-молу, док су Григови били у посети Бергену, њихова једногодишња ћерка Александра је умрла од менингитиса. То је нарушило хармонију Нининог и Едвардовог брака који ни финансијске тешкоће које су трпели претходних година нису могле да пољујају.

Својеврсну сламку спаса представљало је путовање и Рим и упознавање са највећим пијанистом тог времена. Францом Листом.