Џон Стајнбек - шездесет графитних оловака дневно

Џон Стајнбек рођен је у калифорнијском граду Салинасу, 27. фебруара 1902. године. Један је од најпознатијих и најзначајнијих америчких писаца.

После романа „Кварт Тортиља" уследио је низ чувених дела: „О мишевима и људима", „Источно од раја", „Зима нашег незадовољства", „Плодови гнева"...

Написао је више од двадесет књига - романа, новела, збирки кратких прича.

За „Плодове гнева" добија Пулицерову награду 1940. године, а 1962. и Нобелову награду за књижевност. Умире у Њујорку, 20. децембра 1968. године.

Још са четрнаест година, Стајнбек је решио да постане писац. Покушавајући да пише песме и кратке приче, склањао се од својих сестара и закључавао у собу.

Врло рано је схватио значај и вредност земље, што се огледа у његовом укупном каснијем стваралаштву. Године 1919. уписује се на Универзитет Стенфорд, углавном да би задовољио жељу родитеља, више пута напушта школовање, да би коначно одустао 1925. не успевши да добије диплому.

„О мишевима и људима" појављује се 1937. године. Занимљиво је да је први нацрт дела појео пишчев пас Макс. У том кратком роману, на основу властитог искуства трагања за послом током Велике депресије у Америци, Стајнбек пише о двојици незапослених надничара који путују у потрази за послом.

Наслов је преузет из песме „Мишу" Роберта Бернса, према којој „најбоље испланиране шеме мишева и људи - често крену наопако." Занимљиво је да је, иако је део обавезне школске лектире у Америци, књига „О мишевима и људима" често критикована због вулгарности и увредљивости, и налази се на листи најоспораванијих књига 21. века Америчке библиотекарске асоцијације.

"Бесно суво грожђе" 

Осамдесетих година прошлог века, појавила се вест да су „Плодови гнева" преведени на јапански језик као „Бесно суво грожђе". Испоставило се да је у питању гласина, а она је посведочила о томе колико читаоци воле приче о језичким зачкољицама и неспоразумима који могу настати током превода.

Још једна занимљивост у вези је са књигом „Источно од раја". Постоји податак да је писац искористио чак триста оловака да би завршио рукопис.

Био је познат по томе да је користио дневно и по 60 графитних оловака, и најрадије се служио њима, пре него мастилом или писаћом машином.

Необично је да је у ери Велике депресије, Стајнбек почео да пише књигу о краљу Артуру. Као извор послужило је дело Томаса Малорија из 15. века, „Артурова смрт", а Стајнбеков рукопис „Дела краља Артура и његових племенитих витезова" започет је 1956. и није довршен. Књига је објављена тек 1976. године.

Џон Стајнбек написао је једно од најлепших љубавних писама у америчкој књижевности. Године 1958, одговарајући свом најстаријем сину Тому на писмо о безнадежној Томовој љубави према девојци Сузан, уз снажну подршку и очинске савете, писац износи многе мудрости, међу којима је и то да је "бити заљубљен - најбоља ствар која човеку може да се деси".