Критична два степена

"Каква клима очекује Европу до 2030?" назив је трибине коју су у Београду организовали Центар за промоцију науке и ЕУ инфо центар.

Учесници трибине доцент др Владимир Ђурђевић из Института за метеорологију Физичког факултета у Београду, Никола Божић из Истраживачке станице Петница и Никола Здравковић из Центра за промоцију науке, као и модератор Слободан Бубњевић главни и одговорни уредник часописа "Елементи", сагласни су да се клима на Земљи мењала миленијумима, али да су те промене данас сто пута брже од свих досад забележених и да је њихов узрок антропоген.

Учесници трибине су разјаснили и широко заступљену заблуду о супротстављености Миланковићевих циклуса који утичу на климу и теорије о глобалном отопљавању засноване на утицају човекових активности. Нико не оспорава Миланковићев модел који функционише у природи, али да се оно што се сада догађа, не може њиме објаснити.

Од индустријског доба, које је са собом донело трошење великих количина фосилних горива, што за последицу има нагомилавање CO2 у атмосфери и стварање ефекта стаклене баште, само у последњих 150 година средња глобална температура порасла је у просеку око један степен Целзијуса.

Постоје и прорачуни да се тај пораст креће између оптимистичних 0,8 и песимистичних 1,3 степена Целзијуса, а зависи од тога да ли се за почетак узима прва или друга половина 19. века.

Климатолози широм света сматрају да је максимум који човечанство може да поднесе пораст средње глобалне температуре до два степена Целзијуса у односу на преиндустријско доба. Чак ни то није извесно.

"Многи сматрају да је и пораст изнад 1,5 степени Целзијуса критичан", каже др Владимир Ђурђевић.

Др Ђурђевић објашњава да је "то можда јасније кад сагледамо последице, јер је већ то температура која ће због повећања нивоа мора збрисати неке острвске земље у Пацифику, угрозити градове у приобаљу широм света и довести до сто милиона расељених лица. Повећана концентрација СО2 утиче и на повећање киселости океана, што утиче на живи свет у мору, поготово на планктон - базу живота на планети".

Холоценски оптимум

Шта онда можемо да очекујемо у будућности, какве последице? Пре свега, температура на планети ће и даље расти. Да ли ће прећи критична два степена према мишљењу др Ђурђевића, зависиће од количине фосилних горива које ћемо сагоревати.

„Према мом мишљењу, годишња количина падавина у Србији ће у наредних неколико деценија мање- више бити слична као данас, али ће вероватно доћи до њихове прерасподелеа у току године", објашњава др Ђурђевић.

„Биће више падавина у хладнијој а мање у топлијој половини године. Епизоде са екстремним кишама постаће интензивније и учесталије. Исто ће се десити и када је реч о олујама и поплавама, топлим таласима и сушама", наводи др Ђурђевић.

Уколико се средња глобална температура на Земљи повећа за више од два степена, изаћи ћемо из тзв. холоценског оптимума, а то значи да ћемо закорачити на потпуно непознато тло. Шта то значи?

Свет око нас неће бити исти и довешће се у питање многе активности које данас обављамо; од водоснабдевања, пољопривреде, градитељства, до свих сегмената живота. Свет који познајемо лако би могао да ишчезне и да буде мање гостољубив за човека.

Модератор Слободан Бубњевић изнео је податак да у Србији не влада велико интересовање за климатске промене, иако је клима погођена последицама глобалног отопљавања. Добар пример за то је суша 2012. године, када је род кукуруза у Србији био преполовљен, као и 2014, када су Србију погодиле поплаве.

Те елементарне непогоде, које су последица промене климе и даље ће нас погађати.Уколико наставимо да се за њих не интересујемо дочекаћемо их неспремни.