О насиљу - отворено

Готово да нема човека који у детињству није искусио неки вид насиља, било у улози вршиоца насиља, онога који трпи насиље, или сведока насиља над неким другим.

Шта се подразумева под насиљем? То је намерно повређивање и наношење бола - психичког или физичког. Истраживања упућују на то да су дечаци склонији физичком, а девојчице социјалном насиљу.

Вербално насиље је исмевање, упућивање погрдних имена, вређање, ругање, добацивање и такозвано прозивање. Физичко насиље подразумева ударање, гурање, одузимање ствари.

Намерно изоловање из друштва је такође насиље. Жртве насиља су и они који трпе оговарање, измишљене приче, претеће погледе и гримасе уз гнушање и уцењивање.

Такође, у последњих неколико година у великом је порасту дигитално насиље међу ђацима.У истраживању које је спроведено у школама, 27 одсто деце изјавило је да у школи има "оних који се плаше да ће их повредити и малтретирати", наводи су Министарства просвете.

Како са насилницима?

Плашљиво, тихо дете омиљена је мета оних који воле да своју доминацију демонстрирају над другима, рекла је за емисију "Породични кругови" координатор Јединице за превенцију насиља у Министрству просвете, Биљана Лајовић.

Неопходно је навићи дете да прича родитељима шта се дешава у школи, какви су му другови и другарице, о чему причају, како се играју...

Ако родитељи виде да им је дете малтретирано на било који начин, насиље морају да пријаве. Разговор о томе требало би да се уприличи са родитељима детета које је насилно, а у присуству разредног старешине или школског психолога и педагога.

Важно је санкционисати насиље како не би испало да је оно нормална појава па чак и пожељна ситуација. Насилници обично потичу из дисфункционалних породица.

Психолози сматрају да не треба изоловати насилнике, као ни децу над којом се врши насиље од друге деце, у циљу решавања проблема. Упућују да са таквом децом треба да се ради и да од стручњака могу много да науче.

Стручњаци сматрају да је најгоре од свега да се проблем насиља игнорише или минимизира, јер последице могу да буду трагичне.

Пријавите насиље!

За пријаву насиља доступан је СОС телефон Министарства просвете науке и технолошког развоја: 0800 200 201. Намењен је деци, родитељима и наставницима који желе да пријаве насиље. Позивом се ступа у контакт са дежурним професионалцем, који може пружити помоћ, савет и подршку.

Активан је и СОС телефон за децу и младе: 0800 123456.