Музеј ишчезлих предака

Откривена је сасвим случајно, средином прошлог века током експлоатације камена. Пећина Рисовача, данас је, као својеврсни сведок живота наших предака, споменик природе, свакако вредан посете.

Пећина Рисовача се налази на југо-источној периферији Аранђеловца, у подножју истоименог брда на десној обали речице Кубршнице. Откривена је сасвим случајно, средином прошлог века, током експлоатације камена у Рисовачком брду.

Прва истраживања Рисоваче отпочео је професор Бранко Гавела из Београда, 1953. године.

У седиментима Рисоваче откривене су камене алатке и алатке направљене од кости, трагови живота ишчезле људске врсте која је у средњем палеолиту развила мустеријенску културу (Homo sapiens neanderthalensis ). 

Као склониште, неандерталци су користили Рисовачу у периоду од пре 50.000 до пре 35.000 година.

Богатство фосилних остатака плеистоцених животињских врста, сачуваних у моћним пећинским наслагама (више од 6.000 налаза), чине Рисовачу јединственим палеонтолошким налазиштем у Србији.

Међу њима су и изумрле врсте, попут пећинског медведа, пећинског лава, пећинске хијене, рунастог мамута, степског носорога, степског бизона, јелена оријаша, зебрастог коњића...

Корали и оникс

Разгранати канали и дворанице необичне лепоте, разноврсни облици пећинских украса, сталактити, сталагмити, саливи, корали, чине Рисовачу местом које свакако треба посетити. У првим фазама настајања пећине из топле минералне воде исталожио се тракасти мермерни оникс.

Осим инсеката и зглавкара, који су обично ретко примећени на скровитим и влажним местима оваквог станишта, у пећини су свој дом нашли и слепи мишеви потковичари. Они висе са пећинске таванице, у колонијама или усамљени.

Савремени концепт уређења уз учешће доктора Дејана Вучковића, пећине реализован је 2009. године. Дуж главног пећинског канала, на 16 станица, постављени су инфо панели.

У почетном делу пећине, посетиоци могу да виде призор породице око ватришта који оживљава тренутак из свакодневице наших ишчезлих рођака.

У тмини пећинских шупљина препознају се и неке изумрле животињске врсте - пећински лав и пећински медвед.

Пошто је важно археолошко налазиште палеолитске старости , Рисовача је 1983. године проглашена културним добром од великог значаја.

Захваљујући природним особеностима, пећина и околни простор од око 13 хектара заштићени су као природно добро од изузетног значаја, тј. споменик природе прве категорије. Управљач заштићеног подручја „Пећина Рисовача" је Народни музеј у Аранђеловцу.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 18. мај 2024.
25° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара