Рогови као борбено знамење сисара

Рогови су кроз историју били лако доступна сировина, погодна за обраду, због чега су на археолошким локалитетима широм света пронађени врхови копаља, шила, игле и удице израђене од рогова.

Користећи примитивна помагала праисторијски човек је прилагођавао облик рогова својим потребама правећи од њих оруђе, оружје, магијске артефакте и друге предмете употребне и естетске вредности.

Рогови сисара представљају коштане или рожне творевине које одликују сисаре из породица шупљорога, жирафа, јелена, рачворогих антилопа и носорога.

Различитих су величина и облика и служе за борбу, удварање или одбрану.

"Прича о роговима нас води кроз шуме Европе у којима се крију јелени и срне, преко пространих евроазијских тундри где сваке године мигрира хиљаде ирваса, све до високих планина које настањују муфлони, дивокозе и козорози.

Незаобилазне су и саване Афике, дом многобројних сисара које красе рогови најнеобичнијих облика"- каже Јелена Јовановић, кустос Природњачког музеја у Београду која је иначе и аутор изложбе "Рогови - борбено знамење сисара" која се отвара у петак, 16. септембра, у Галерији Природњачког музеја на Малом Калемегдану.

Изложбом ће се приказати разноликост рогова код сисара из различитих делова света почев од скромних рогова орибија, преко разгранатих рогова сибирског јелена, прстенастих рогова водене антилопе, спиралних рогова великог кудуа, рогова орикса правих као стрела, до масивних рогова носорога који понекад нарасту и преко једног метра.

"Имаћете ретку прилику да видите рогове шомбурговог јелена изумрлог давне 1938. године, чије рогове у својим колекцијама има свега неколико музеја у свету", каже Јелена Јовановић.

Зашто су некада асиметрични и како расту? 

Међу педесет експоната биће изложени и предмети од културно-историјске вредности, а који су део збирки Душана Лалевића, Моше Пијаде, Јосипа Броза Тита, Душана Кведера, Александра Томашевића и најстарији од свих експоната - трофеји Евгенија Демидова кнеза од Сан Доната.

Кнез Демидов био је руски племић који је организовао и предводио експедиције у различитим деловима света током којих је прикупљао трофејне примерке животиња. Део своје збирке поклонио је свом рођаку, принцу Павлу и тако део ових непроцењивих експоната доспева у Природњачки музеј.

Остатак трофеја из збирке грофа Демидова налази се у Британском природњачком музеју у Лондону и у Санктпетербуршком музеју.

"На изложби ћете моћи да дотакнете рогове лоса, муфлона, јелена и да сазнате како рогови расту, зашто рогате животиње често једу блато, зашто су некада два рога исте животиње потпуно асиметрична, да ли јелена боли када му отпадају рогови, које животиње једу рогове, као и многе друге занимљиве чињенице у вези са роговима сисара" , најављује Јелена Јовановић, кустос Природњачког музеја у Београду.