Пустињски џин – кактус сагуаро

Долина смрти је најнижа депересија северне полулопте. Истовремено, то је предео са најмање падавина и највишим температурама.

Термометар показује 49 степени Целзијусове скале, а може бити и 56, готово као у либијском делу Сахаре. И све то на неких 30 километара од Сијера планина.

Симбол пустиње

Амерички пионири истраживачи остајали су усхићени преријом, али су дрхтали пред пустињом. Усудили би се тек да индијанским стазама пређу понеки језичак пустиње.

Изгледало је као да нико и ништа не може да преживи, осим "пешчаних ђавола", малих вихора који би пројурили пустињом и изненада нестали.

У пустињи Сонори, која се простире кроз Аризону, Калифорнију и мексичку државу Сонору, угледали су џиновску силуету кактуса сагуаро. То је највеће живо биће у пустињи. Ниједан вестерн филм није могуће замислити без пејзажа са кактусом сагуаро.

Онима који су одрасли уз цртани филм о Птици Тркачици и Пери Којоту, тај заштитни знак пустиње је добро познат.

Зелена водена кула

Кактус сагуаро (Carnegiea gigantea) има облик свећњака са великим крацима и може да порасте и преко 20 метара. Гране се некад савију као рука у лакту, или под разним угловима.

После обилне кише, када су им резервоари пуни воде, биљке су тешке и до осам тона. Спољни слој је зелен и обложен глатком, воштаном превлаком, која га чини непропустљивим.

Та спољна облога обавља функцију лишћа и храни кактус. Сагуаро је прави резервоар воде. Када падне киша, биљка се развија и шири да би примила воду.

Када је суша, кактус се збрчка и смањи, јер киша можда неће пасти следећих годину дана. Иако корење кактуса сагуаро изгледа сажежено и угљенисано, чим осети додир воде, он одмах ступа у дејство и скупља воду све док има влаге.

Од једне једине провале облака, биљка може да преживи следеће четири сушне године. Животни век овог пустињског џина је 150 до 200 година.

Изузетно је важан за екосистем. Када је у цвату, птице се гнезде на њему, а пустињска мачка га користи као видиковац.

Спашавање "беба кактуса"

У Аризони постоји Национални парк Сагуаро. Околина Тусона, града у Аризони, насељена је малим сагуаро кактусима.

Приликом грађевинских радова, екипе професионалаца покушавају да пресаде одрасле биљке помоћу хидрауличне опреме. Ипак, исход је врло неизвестан.

Групе грађана већ неколико година учествују у мисији спашавања "беба кактуса" од булдожера. Наоружани рукавицама за вариоце, пешкирима и медициниским пинцетама, преносе мале кактусе у приватне баште.

У своје мисије носе и кредитне картице. Оне су се, наиме, показале као најефикаснији алат за вађење кактусових бодљи из коже.