Вино - пиће богова и људи

Све почиње у винограду чије је одржавање веома тежак посао. Циклус почиње у зиму, када винова лоза мирује. У то време чисти се и поткресује виноград. У пролеће све се буди, па и винова лоза. Тада се чисти од корова, ђубри, окопава и подиже на одређену висину изнад земље да би се заштитила од труљења. У мају цвета, а у јулу почиње да зри. Сто дана по цветању грожђе мења боју. Садржај шећера нагло расте а мења се и баланс киселина. У касно лето почиње берба. Грожђе мора бити оптималне зрелости, а берачи морају брати само здраве гроздове.

Кад стигне у винарију, обавља се финална провера која је врло скупа, што и утиче на цену квалитеног вина. У винарији већ у августу почињу припреме за прераду грожђа. Проверава се опрема за ферментацију, чисте се пресе и танкови. Обавља се и фумигација нових храстових буради - она се диме сагоревањем сумпорових таблета при чему дим убија микроорганизме.

Грожђе садржи све што је потребно да би се направило вино. У највећем броју случајева, грожђе се здроби, ослободи петељки и започиње ферментација, процес у којем се шећер из сока грожђа помоћу квасца преводи у алкохол и угљен-диоксид. Веома је важно да то дробљење буде нежно, да се не би здробиле семенке и вино тако добило горак укус. Ма колико шашаво изгледало, гажење грожђа не представља само забаву. Има веома добрих разлога да се ова пракса наставља а још се примењује у Португалији. Грожђе се сипа у широке камене посуде, људи унутра уђу боси и дивно се забављају. Људско стопало је најфиније оруђе за дробљење зрна грожђа јер људска тежина није превелика, тако да се зрна здробе, али се не оштете. Поред тога, покрети ногу мешају сок и кожу грожђа, а то је начин да се постигну максимална боја и укус. Овако се третира најфиније грожђе.

Други начин, који не укључује дробљење зрна грожђа, јесте карбонска мацерација. Овим поступком добијају се свежа "воћна" црна вина која се пију млада. Читави гроздови ферментишу се у затвореним контејнерима чиме се екстрахује пуно боје и воћног укуса. Гроздови се стављају у танкове пуне угљен-диоксида и ферментација се одиграва унутар сваког зрна. Зрна временом пукну и ферментација се надаље одвија нормално. Истовремено, маса се хлади да би задржала арому. Бурад треба да буду напуњена до врха јер тако вино неће оксидирати и покварити се.

На крају процеса ферментације, ћелије квасца су мртве, оне постепено падају и формирају седимент, а да би се добило квалитетно вино, оно се пречишћава пресипањем да би талог остао на дну бурета.

За флаширање треба одабрати прави тренутак. Ни прерано јер неће достићи пун потенцијал, а ни прекасно, јер ће изгубити свежину. Пре флаширања, вино се класификује. Вино у различитим бурадима може бити различитог укуса. Зато се, ако се жели висококвалитетно вино, одвоји само најбоље, а остало се баца.

На крају долази чеп. Још су Римљани користили чеп од храста. Храстовина се суши, третира фунгицидима и сече. Најквалитетнији чепови су најдужи и најглаткији. Већина долази из Шпаније и Португалије и могу да трају и до 50 година. Вино које стоји у флаши треба чувати оборено, тако да се чеп не осуши и не смањи а у боци се дешавају различити хемијски процеси који доводе до комплексног укуса.

Вино се углавном пије у току оброка зато што допуњује укус онога што једемо, али никако не сме да гуши укус јела. Добро вино окупира чула својом бојом и мирисом, и то је јединствена црта која упућује на естетски и уметнички квалитет.

Тако се, на пример, бело вино пије уз рибу, пилетину, салате, тестенину а црно вино уз месо, јаке сиреве и зачињену храну. Као и код готово било које хране или пића, велике дозе вина могу бити штетне за наше здравље, али исто тако, умерене дозе нам могу бити и јако корисне.
Када говоримо о здравственом аспекту вина онда мислимо на умерену конзумацију. На ово питање најбољи одговор дао је у 16.веку Швајцарац Парацелсус, један од пионира медицинске хемије: "Само количина чини да једна ствар буде отров или не буде".

Умерена конзумација црног вина има здравствене предности. Научници су открили да су црна вина богата флавоноидима најбоља за здравље. Флавоноиди су најпознатији по својим антиоксидативним својствима која помажу телу да се бори против канцерогених, вирусних и алергијских непријатеља. Ресвератрол - снажан антиоксиданс који се налази у грожђу - може бити кључни састојак у црном вину. Док ефекти ресвератрола у људима захтевају даљу истрагу, он може да спречи раст ћелија рака, укључујући раст ћелија рака дојке. Такође може да понуди кардиоваскуларне бенефиције које вас штите од атеросклерозе - стања које карактерише присуство масних наслага на зидовима артерија.

Доктори препоручују да сваки дан попијете чашу вина уз ручак или вечеру, али упозоравају да не смете претерати када пијете "пиће богова". Дневна доза у умереном износу од црног вина заиста може учинити чуда за тело.