Кант и појам лепоте

Имануел Кант дефинише Лепо следећим карактеристикама: безинтересно допадање, сврховитост без сврхе, универзалност без појма, уређеност без закона. Цвет је, тако, типичан пример лепе ствари (чиме објашњава присуство универзалности без појма на листи карактеристика Лепог) - није естетски суд када се тврди да је све цвеће лепо, већ када се каже да је леп баш овај цвет, а потреба која нас нагони да овај суд изрекнемо не зависи од расуђивања на основу принципа, већ од нашег осећања. У оваквом доживљају имамо „слободну игру" имагинације и интелекта.

Доживљај Узвишеног, наставља филозоф у „Критици моћи суђења", унеколико је другачији. Раздваја две врсте Узвишеног, математичку и динамичку. Пред типичним призором математички узвишеног - звезданим небом - стичемо утисак да оно што видимо увелико надилази нашу способност опажања и склони смо да замислимо више од оног што је видљиво.

Нагињемо ка томе јер нас наш ум (моћ која нас наводи да конципирамо идеје Бога, света или слободе, које наш ум не може да докаже) приморава да постулирамо бескрај који не само да наша чула не могу да осете, већ ни наша имагинација не успева да обујми једном једином интуицијом.

Нарушава се могућност „слободне игре" имагинације и интелекта, и настаје неспокојно, негативно допадање, у којем осећамо величину наше субјективности кадре да пожели нешто што се не може поседовати. 

С друге стране, ево како је сам описао шта наш дух потреса пред призором олује, типичним примером механички узвишеног:

 „Хриди које се смело надвијају над нама и, такорећи, прете нам, олујни облаци који се ваљају небом изазивајући муње и грмљавину, вулкани у својој разорној снази, оркани који иза себе остављају пустош, побеснели бескрајни океан, високи водопад какве моћне реке и томе слично, чине да наша моћ да се одупремо, у поређењу са њиховом снагом, изгледа безначајно мала. Али, када смо на сигурном, они нам, што су страшнији, изгледају утолико привлачније; и ми те појаве радо називамо узвишеним, јер оне наше душевне снаге уздижу изнад њихове просечности и дозвољавају нам да у себи откријемо једну сасвим другачију врсту моћи пружања отпора, која нас чини довољно храбрима да се можемо мерити са привидном свемоћи природе."