Ритам душе: Љубав није само реч

Да је љубав сама по себи веома мутна категорија, потвдио је и мој саговорник, др Зоран Миливојевић, психијатар и психоаналитичар. „Има ту комбинације свега и свачега, мешавина различитих представа од тога како су нас родитељи волели и како су се они међусобно волели, до тога шта смо прочитали у бајкама и литератури, или видели на филму", указује врсни познавалац људске душе.

Доктор Миливојевић објашњава да је емоционално везивање основни психички механизам који је у корену сваке љубави и који омогућава људску друштвеност, али и осећања попут туге и жалости. Због тога се љубав према датој особи односи као према конститутивном елементу свог интимног света.

Како се људи веома разликују по томе шта процењују као добро, лепо, вредно, било који објекат може постати објекат љубави. Зато не мешајте појмове: нарцисоидне представе, жеље и фантазије су једно, љубав нешто сасвим друго.

Заљубљеност=љубав - не, никако

Данас често поистовећујемо љубав и заљубљеност или сматрамо да је заљубљеност почетак љубави. Реално то су два различита појма.

Зашто смо у заблуди и зашто мешамо „бабе" и „жабе"? По речима др Миливојевића заљубљеност је производ културе, у љубави нема толико задовољстава као у заљубљености.

Данашња култура форсира задовољства и уживања увек и у свакој прилици. Зато већина и хрли ка константном задовољству, трагању за идеалном љубави и вечној заљубљености. Истина је да смо у великој заблуди када мислимо да је заљубљеност почетак љубави, наука тврди супротно, заљубљеност негира љубав и то је оно што нас врти у круг.

Зашто нам је лепо кад смо заљубљени? Једноставно себи чинимо задовољство уживајући у друштву особе која у нама буди „ужитак". Миливојевић управо у тој чињеници проналази и основу сукоба и негације љубави и заљубљености, јер љубав постоји и када је друга особа далеко, и када постоје препреке и проблеми, чак и када се лишавамо личног задовољства и особе коју волимо зарад њене среће или добробити.

Зашто љубав боли

Сигурно да нећу бити усамљена ако признам да је за мене љубав светиња и много је вас који ће бити сагласни са овом констатацијом, ипак, изгледа да грешимо а то може бити извор великог бола и патње.

У том смислу др Зоран Миливојевић подсећа да се љубав састоји из две компоненте, волети и бити вољен, то никако не би требало да заборавимо! Највеће невоље су наше представе о томе да је испуњење љубави испуњење сна и свега лепог у животу, да је то обећана трајна срећа, нешто попут хепиенда у филму и срећном крају у бајкама.

Живот, често има више окрутности и несреће од среће а „такве" љубави не постоје. „Људима је обећавано да ће се свашта лепо догодити ако остваре љубав", додаје Миливојевић и указује да је то корен разочараности, јер таква очекивања су апсолутно нереална. 

„Само срцем се добро види", али...

Др Миливојевић, експерт за партнерске односе и доктор за душу, на крају нашег разговора веома једноставно објасни све оно због чега се ноћима не спава, не једе, не дише, не живи, све оно што нам је као „со на рану", све оно због чега мислимо да би „свет стао" да га нема;

„Љубав партнера није смисао живота. Откривајућу који нам се људи свиђају откривамо себе. Живот је безусловна категорија, не треба да условљавамо свој живот испуњењем неког услова за љубавним смислом. Идеални партнери не постоје, бирајте партнера који вас сексуално привлачи а има сличне поглед као ви на неколико основних животних вредности."

Ако се „тражите" у љубавним изазовима, срећно вам било. Питање је шта је иза краја „живели су срећно до краја живота". Важно је кад мирне душе и топлог срца знате да - ВРЕДЕЛО ЈЕ!

„Велика љубав производ је великог познавања вољеног, а ако је твоја спознаја мала и оскудна мало ћеш волети или уопште нећеш волети".

Леонардо Да Винчи