Јесте ли видели јеленка?

Јеленак (Lucanus cervus) се као становник шума Европе и Азије, ретко да видети јер је ноћни инсект. Такође, како би се заштитио од природних непријатеља, када им се приближи човек, остају потпуно непокретни па их је тешко уочити.

Плен су лисицама, јежевима, детлићима, па своје мрко тело користе као маску за скривање у шуми.

Овај тврдокрилац спада у најкрупније инсекте Европе и света.

Мужјаци јеленка имају карактеристичне увећане доње чељусти које личи на рогове јелена.

"Рогови" јеленка нису опасни за човека. Ипак, женке, које ретко лете за разлику од мужјака, могу некада угризом да нанесу бол.

Спори и троми лет јеленка, производи карактеристичан дубоки треперави звук.

"Рогови" одраслог јеленка могу бити дуги колико и читаво његово тело које може да достигне дужину и до десет сантиметара. Њима јеленак без проблема диже терет који је и до 30 пута тежи од његовог тела.

Живи у рупама у старом дрвећу и пањевима. Уклањањем старих стабала и пањева, нарушава се њихова бројност и станиште, па је јеленак данас глобално угрожена врста.

"Рогови" јеленка заправо су мандибуле - израслине које користи углавном за борбу за женку. Ти окршаји могу бити јако напети и неизвесни, а губитник је мужјак који се преврне на леђа или који падне с дрвета.

После парења, женка полаже око 20 јаја у труло грање или стабло. Ларве некада чекају и шест година да би посталe одрали инсекти. До тада се хране трулим дрветом.

Ларве јеленка су у многим азијским земљама посебан специјалитет где се прже или пеку, а у Јапану људи воле да их држе као кућне љубимце.