Бодлер - утемељитељ модернизма

Бодлер је рођен у Паризу 1821. године. Без оца је отао у раном детињству а његов очих, за кога се мајка Каролина пеудала, био је француски амбасадор на различитим племићким дворовима. Бринуо је о Бодлеровом васпитању.

Бодлер се уз строге методе и одвојеност од мајке за коју је био јако везан, образовао у Лиону.
Сећање на тај период опосао је на следећи начин: „Згрозим се када се сетим тих година ... тужног детињства, самоће у срцу".

Иако је очух је за њега имао у плану каријеру у праву или дипломатији, Бодлер је решио да се посвети књижевној каријери.

Бодлер је често западао у финансијке проблеме, у једном периоду је живео с а братом Алфонском који је био судија.

У нади да ће га променити , очух га шаље 1841. године на путовање у Индију 1841. године, уз надзор бившег морнаричког капетана, што ипак није утицало да Бодлер одусане од књижевне каријере нити да промени своје понашање и животне ставове.

Међутим, са једногодишњег пропутовања се вратио богатији за многа искуства што је касније користио у својој поезији. Бодлер се наставио да рецитује своје необјавље песме.

Иако убрзо добија велико наследство, више од 100 000 франака и доста земљишта, он то богатство успева да потроши за неколико година док су додатни дугови гомилали.

Бодлерова дела 1843. године још нису била објављена, али Бодлер он постаје познат у уметничким боемским круговима. У том периоду је написао многе песме које су се нашле у збирци "Цвеће зла".

Његово прво објављено уметничко дело је преглед „Салон из 1845", када привлачи пажњу припадника уметничких кругова и остварује скромне приходе. Ипак, Бодлер је услед расипничког начина живота, једно време чак био и бескућник и отуђен од својих родитеља.

Током 1846. године пише други Салон преглед и добија додатни кредибилитет као посланик и критичар романтизма. Следеће године објављена је Бодлерова новела "Ла Фанфарло".
Бодлер је учествовао у револуцији од 1848. а током 1850. борио са лошим здрављем, притиском дугова па и инспирацијом за писање.

"Прекршај против јавног морала"

Године 1857. објавио је своју најпознатију збирку "Цвеће зла". Песме су стекле малобројну публику, али пажњу јавности. Неке од тема биле су секс и смрт, што се сматрало скандалозним. Такође, песме говоре и о корупцији и тешкоћи живљења...

Бодлер, његов издавач и штампар, процесуирани у за "стварање прекршаја против јавног морала". Бодлера су новчано казнили.

Још једно издање збирке "Цвеће зла", без "проблематичних песама", појавило се 1861. године.
Године 1864, Бодлер одлази у Белгију где покушава да се бави држањем предавања.

Тамо ипак убрзо доживаљава мождани удар, поле чега је натупила и парализа.

Последње две године свог живота провео је полупаралисан у Бриселу и Паризу, где је и умро 31. августа 1867.

Сахрањен у Паризу.
Бројна Бодлерова дела објављена су после његове смрти.