Због чега је бол неопходан?

Бол је индивидуални и субјективани доживљај. Доживљај бола зависи од бројних фактора - физиолошких, психолошких, чак и социолошких.

Ми осећамо бол сваки дан. Он контролише наше понашање, обликује наше навике и помаже нам да преживимо. Захваљујући болу, на време склањамо руку од вреле плоче, бежимо од осе, одлазимо код лекара, итд.

Постављају се питања:" Како функционише механизам перцепције бола, зашто неки људи уопште не осећају бол, и како се тело штити од бола"?

Зашто осећамо бол?

Наше тело се састоји од великог броја ћелија које су у непрекидном дијалогу. Да би оне могле да комуницирају, постоје специфични протеини у ћелијској мембрани - јонски канали. Помоћу њих ћелија размењује јоне са другим ћелијама и комуницира са спољнашњом средином.

Уз помоћ натријум - калијум пумпе, врши се баланс и транспорт јона кроз ћелијску мембрану, тако што се, у појединим ситуацијама, испумпава вишак натријум-јона из ћелије, а упумпавају калијум јони.

Функционисање калијум-натријум пумпе је толико важно, да се половина поједене хране и скоро трећина удахнутог кисеоника користи за обезбеђивање енергије за њен рад.

За пренос импулса бола нарочито су важни натријум канали. Када нешто делује на ћелијску мембрану, структура натријум канала се деформише и он се отвара. Услед промена у јонском саставу настају електрични импулси који се шире по нервним ћелијама.

Неурони (нервне ћелије) састоје се од ћелијског тела, дендрита, разгранатих наставака који доводе надражај до тела неурона и аксона који одводе надражај даље до следећег неурона. На крају аксона налазе се мехурићи са неуротрансмитерима - хемијском супстанцом, која учествује у преносу импулса од нервне ћелије ка мишићној или другој нервној ћелији.

На пример, приликом сечења хлеба посекли сте прст. Међутим, ви не продужавате даље да сечете прст него повлачите руку. Зашто?

То је зато што се нервни импулс муњевито преноси преко детектора бола до кичмене мождине где моторни нерв издаје команду мишићима - Повуци руку! Међутим, без обзира што сте повукли руку, ви и даље осећате бол јер се механизам преношења бола наставља. Јонски канали и неуротрансмитери шаљу импулсе у мозак.

Сигнал бола пролази кроз таламус, хипоталамус, ретикуларну формацију - и на крају, бол долази до свог одредишта - осетљивог подручја у кори мозга, када постајемо свесни бола у потпуности.

Ко осећа више бол: мушкарци или жене?

До данас је спроведено много истраживања о природи женске и мушке боли и већина њих указује на то да жене осећају бол различито од мушкараца.

Научници су открили, анализирајући болничке записе, да жене теже трпе бол и да га чешће осећају него мушкарци. Пластични хирурзи из Сједињених Америчких Држава установили су да жене у кожи лица имају два пута више нервних рецептора на једном квадратном сантиметру него мушкараци.

Према истраживањима која су објављена у часопису „Бол" девојчице се рађају осетљивије на бол. Код новорођених девојчица, мимичке ракције на убод у стопало израженије су него код дечака.

Такође, жене се чешће жале на бол после операције... Зато у помоћ „слабим" женама долазе хормони.

На пример, један од женских полних хормона естрадиол (најјачи естроген) умањује активност рецептора за бол и помаже женама да лакше поднесу висок ниво бола.

Тако на пример, ниво естрадиола изненада расте пред порођај и делује као нека врста аналгетика.

На жалост, после менопаузе ниво тог хормона у организму се смањује и жене све теже подносе бол. Узгред, код мушкараца је слична ситуација са тестостероном.

Ниво тог мушког полног хормона снижава се са старењем и неки сиптоми бола постају израженији.

Бол није само пренос нервних импулса у мозак, то је такође и психолошка перцепција. На пример, учесницима једног истраживања, у три наврата су повећавали праг бола након што су им показали како други учесник тихо претрпи свој бол.

На доживљај бола утичу и неки други фактори као што је претходно искуство, култура, страх и анксиозност...

Сматра се да мушкарци лакше подносе бол и због чињенице да се од рођења уче да буду „мужевнији" па им се често говори да  „дечаци не плачу", „ мораш да истрпиш" „плачи тихо"...