Порекло речи "хипноза"

Многи појмови у разним гранама науке потичу из старогрчког језика и митологије. Тако и реч "хипноза" води порекло од старогрчке речи "хипнос", са значењем "сан."

У науци, хипноза има више дефиниција: једна од њих објашњава је као вештачки створено стање свести, слично сну, у коме је својевољна делатност мишљења и хтења смањена или искључена, па је особа подесна за сугестије.

Према другој дефиницији, хипноза подразумева искључивање појединих ћелија коре великог мозга које у будном стању изазивају свесне и вољне радње. Од реци "хипнос" изведени су и појмови "хипнотизам", "хипнологија", "хипнолепсија" и други.

Према грчким митовима, Хипнос је успео два пута да успава и самог Зевса.

Када је врховни бог то открио, хтео је да га баци у море, али се бог сна сакрио у крилу Ноћи. У последњој години Тројанског рата, желећи да удовољи Хери и помогне Грцима, Хипнос је узео обличје гаврана и на планини Иди успавао Зевса.

Посипање успављујуће течности 

Каснија предања представљају Хипноса као сина Никса (Ноћи) и брата близанца Танатоса (Смрти). Веровало се да браћа бораве у Тартару и да до њих не стижу сунчеви зраци.

И док бог сна доноси радост и окрепљење људима, његов брат "мрзак је и боговима".

Хипнос је представљан као леп, крилати младић. Граном потопљеном у реци Заборава, он додирује слепоочнице уморних људи или на њих посипа успављујућу течност.

Мит говори да је Хипнос волео ловца Ендимиона, и да га је бацио у дубок сан остављајући му очи отворене како би вечно уживао у његовом погледу.

Старији споменици приказују Хипноса и Танатоса исто, а касније бог сна изгледа млађе и лепше од свог озлоглашеног брата. Римска уметност представља га готово увек са рогом из кога просипа снове и опојни мак.