Наш „Хабл”: нови телескоп „Милутин Миланковић” снимио праве фотографије

Пре него што је стигао нов телескоп, наши астрономи радили су са уређајем чије је огледало имало пречник 60 центиметара. Сада, помоћу огледала које има пречник 1,4 метра, могу да се виде много финије структуре појава у свемиру.

Зорица Цветковић, заменица директора Астрономске опсерваторије Београд, објаснила је за лист „Данас": „Веће огледало скупља више светлости, односно информација, и са њим можемо да посматрамо много слабије и много даље објекте, да продремо дубље у васиону и да снимамо галаксије, галактичка језгра, где се претпоставља да се крију црне рупе, блазаре, двојне звезде..."

Телескоп је у Србију стигао у оквиру пројекта „Белисима", који је трајао пуних шест година и који је успешно окончан 30. јуна. Окосница тог међународног пројекта била је управо набавка телескопа, за који је три четвртине новца обезбедила Европска комисија, а остатак Министарство просвете и науке.

Фотографије су послате на обраду једном од најпознатијих европских и светских астрофотографа. Наше стручњаке је импресирао финални резултат: „Фотографије поменутих објеката спадају у ред најбољих које су снимљене неким телескопом са Земље и апсолутно су се приближиле Хаблу".

У Астрономској опсерваторији и напомињу да је то потврдило и квалитет новог телескопа, али и оправдало одлуку о избору посматрачког места на Видојевици. Истраживања су, наиме, показала да је на Видојевици најтамније небо у Србији, што значи да је најповољније за астрономска посматрања.

Уређај је привремено смештен у монтажном павиљону са покретним кровом. Да би се потпуно роботизовао, недостају додатна средства (око 250.000 евра), али астрономи очекују помоћ ресорног министарства.

Планирана је изградња професионалног павиљона са покретном куполом. Купола мора да се купи, јер у Србији не постоји фирма која то може да уради. „Када то будемо имали, моћи ћемо да управљамо телескопом из Београда (или са било ког удаљеног места), путем интернета, у реалном времену", каже Цветковићева.