Вратите оловке и свеске на факултете!

У процесу наставе и учења, оловка и свеска су много значајније од компјутера, тврди Аиниса Рамирез, америчка научница, која је радила као предавач на престижним универзитетима попут Јејла и Технолошког института Масачусетс. Она наводи да су научници недавно показали да писање руком унапређује развој мозга

„Када студенти бележе информацје користећи лаптоп, имају тенденцију да раде као софтвери који претварају изговорену реч у написани текст", сматра професорка Рамирез. Она објашњава да није поента у дословном записивању јер таквом виду учења недостају синтеза и разумевање садржаја. Студенти који записују користећи лаптоп имају површну везу са оним што им је презентовано. Они који бележе руком процесуирају информације и представљају их на начин који има смисла. Они тако уче, тврди научница.

„Морамо се запитати да ли хоћемо да студенти имају дубоку или површну везу са оним чему их учимо" ‒ упозорава Рамирезова и додаје да живимо у свету „ситних звучних бајтова, где нам се вести добацују непроцесуиране", али да то не би требало да буде и модел за размену информација у школама.

Она, такође, примећује: „способност да се знање досегне на нове начине много је важнија у 21. веку него знање само". Дакле, студенти који стварају дубље везе са информацијама могу да их повежу на нови начин - могу да креирају.

Моћ оловке

Лабораторијска свеска за белешке изгубљена је уметност у свету науке данас. У њој су раније научници писали своја запажања, утиске, различите информације о резултатима експеримената које раде.

Професорка Рамирез препоручује професорима да „оживе" лабораторијску свеску код студената ‒ „задајте им да руком нацртају оно што виде и оно што желе да добију; нека то визуелно замисле и пренесу без употребе дигиталних слика".

Истраживања говоре и да прављење слика камером не унапређује меморију, тако да би свеске могле да послуже за писање и цртање. Није важно колико су спретни у томе, важно је подстицати могућности за експериментисање.

Америчка научница предлаже професорима и наставницима да укључе записивање у активности на часу чак и кад имају високотехнолошки опремљену учионицу.

„Кад дајем својим студентима (Power Point) презентацију слика, показујем им верзију која не садржи баш све информације на екрану, што значи да треба да их они, потом, допуне својом руком" ‒ објашњава професорка, срећна што на тај начин може да види колико се студентски радови међусобно разликују и што студенти тако „уче како да сами уче".

Зато, немојмо мешати ефикасност са правим циљем наставе, поручује Рамирезова. Циљ наставе није да се што више „набуба". Суштина је учење. Важно је да студенти науче на које начине могу да продру кроз информацију коју добију.

Коришћење лаптопова ојачава идеал индустријске револуције према коме би свако дете требало да прими информацију на исти начин и да је разуме на исти начин. Међутим, кад се повремено компјутери замене оловком, учење се одиграва на прави начин, а то је оно због чега смо овде пре свега, закључује америчка научница.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.