Мирис злочина

Мирис - чуло најстарије

Oд свих пет људских чула, чуло мириса је еволутивно најстарије и остварује највећу повезаност са емоцијама и сећањем. За разлику од информација добијених другим чулима, које до коре великог мозга путују преко таламуса, мирис долази директно до лимбичког система, и његових саставних делова ‒ амигдале, која информацијама даје емоционално значење, и хипокампуса, задуженог за прелаз информација из краткорочне у дугорочну меморију. Зато мирис брзо и непосредно покреће сећања чак и онда када није идентификован.

 „Полиција често користи сведоке који визуелном идентификацијом, па чак и фоноскопском (помоћу гласа) препознају починиоце криминалних дела, али досад није било људи који су сведочили и препознавали преступнике искључиво на основу мириса", објаснио је професор Матс Олсон, експериментални психолог на Институту Каролинска у Шведској. Истраживањем су, како каже, желели да утврде да ли људи могу да идентификују злочинце према мирису.

Иако постоји уврежено мишљење да је људско чуло мириса инфериорно у поређењу са другим сисарима (познато је да се у истрагама највише користе пси), истраживања показују да људи имају способност да разликују особе по њиховом јединственом телесном мирису. Да би сазнао више о памћењу стресних догађаја помоћу мириса, Олсон је са тимом истраживао колико добро људи препознају телесни мирис у форензичком окружењу.

Сведочење носом

Учесницима истраживања приказивали су видео-снимке људи који извршавају насилне злочине, уз присуство мириса за који им је речено да припада починиоцу. На исти начин гледали су и неутралне снимке. Затим је требало да од пет различитих телесних мириса препознају онај који припада преступнику.

У скоро 70% случајева извршили су тачну идентификацију. Интересантно је да су испитаници далеко боље памтили и препознавали телесне мирисе кад су их повезивали са емотивно набијенијом ситуацијом.

Научници су спровели исти експеримент, али варирајући број мириса (три, пет и осам телесних мириса) и време између гледања видео-снимка и процеса идентификације - од 15 минута до једне недеље. Чак и у случају осам телесних мириса, учесници су и даље били у стању да препознају криминалца.

Тачност њихове идентификације смањила се са повећањем броја мириса, али сличне резултате дала су и истраживања која се односе на визуелна и фоноскопска сведочења. Резултати истраживања показују да се способност препознавања на основу телесног мириса знатно смањује ако се идентификација врши недељу дана после злочина.

„Наш рад показује да људи могу са извесном сигурношћу разликовати телесни мирис починиоца", закључио је Олсон. Он сматра да би такав вид идентификовања могао користити у кривичним случајевима приликом којих је жртва била у блиском контакту са нападачем, али га није видела и зато не може визуелно да га идентификује.