Гљива у царству великих бројева

Можда мислите да су најбржи организми на свету гепарди, али заправо, најбржа је једна сићушна гљива која расте на говеђем измету. Класификована је под именом ʼPilobolus crystallinusʼ, храни се изметом биљоједа, а кад исцрпе хранљиве материје с једне гомиле измета, иде даље.

Да би се пребацила с једне гомилe на другу, мора да пређе на влати траве. Гледајући у пропорцијама, то би било као кад би неко покушао да пребаци тениску лоптицу преко Ајфелове куле. 

Та врста је свакако сналажљива, али колико је и економична кад треба да остави свету своје наслеђе ‒ како тече њена репродукција?

Захваљујући убрзању капљице воде, капсуле спора, које изгледају као мали црни шешири, могу да избаце свој садржај брзином и до 65 км/час за само два милионита дела секунде, чиме достижу гравитационо убрзање од близу (невероватних) 196.000 м/сек!

Та врста показује колико су гљиве заправо „паметне" кад је реч о репродукцији и како себи обезбеђују сигурну будућност. Користећи се тим могућностима у репродукцији, гљиве су постале доминантан облик живота и има их у великом броју врста широм планете.

Највећи организам на свету

Највећи организам на свету није плави кит, већ мицелијум који се протеже на 2384 ара у Блу Маунтинсу, у Орегону.

Та врста позната је као медењача (ʼArmillaria melleaʼ), а сматра се да је стара више од 2000 година и представља изванредан пример тога колико један мицелијум може да порасте.

Ипак, тај пример показује и колико гљива која се храни може бити разорна. За разлику од уравнотежене размене хранљивих материја коју можемо видети у односу већине гљива и њихових биљних партнера, медењача много више узима од свог домаћина него што заузврат даје.

Троши сав шећер који јој је потребан, али, у суштини, не даје довољно воде и хранљивих материја да би помогла да дрво напредује како треба. Последица је да похлепни мицелијум те гљиве напредује, док дрво полако слаби.