Брод Јунона и инструменти које носи

Јунона се креће по елиптичној поларној путањи која избегава већину високорадиоактивних области на Јупитеру. Летелица носи једноставне инструменте - за потребе мисије није било потребно развијати нове технологије.

Јунонин сет инструмената чине:

- радио-гравитациони научни сет;
- микроталасни радиометар за проучавање састава атмосфере;
- векторски магнетометар;
- плазма и енергетски детектори честица;
- инструмент за радио/плазма таласне експерименте;
- ултравиолетни спектрометар;
- инфрацрвени спектрометар.

Брод, такође, носи и камеру ‒ „јунокам" ‒ како би најшира јавност могла да види детаље Јупитерових полова.

Ротирајући свемирски брод

„Јунона" је, као и ранији Насини бродови, „Пионир", на пример, веома стабилна и једноставна за управљање, јер се обрће око своје осе.

Пре него што су соларни панели преузели функцију, Јунона се заротирала користећи помоћне ракетне млазне моторе који се налазе на другом степену главне ракете носача, још увек закачене за брод.

Док буде био у Јупитеровој орбити, брод ће се обртати око своје осе и клизити преко пространстава, која ће бити у видном пољу његових инструмената при свакој ротацији. Пошто се брод окрене три пута у минуту, видно поље инструмената се за два сата, колико траје лет између полова планете, преко Јупитера „отвори" отприлике 400 пута.

Енергија Сунца

У поређењу са Земљином орбитом, Јупитерова орбита налази се на пет пута већем растојању од Сунца, што значи да Јупитер прима 25 пута мање сунчеве светлости него Земља.

„Јунона" је први Насин брод који оперише тако далеко од Сунца, што значи да је површина соларних панела који морају да производе електричну енергију прилично велика.

Из хексагоналног тела „Јуноне" шире се три панела, што броду даје распон од скоро 20 метара. Соларни панели биће изложени Сунцу све време, од лансирања до краја емисије (осим неколико минута за време лета близу Земље).

Пре лансирања, соларни панели су савијени и сложени тако да стану у возило.

Нова генерација соларних ћелија, тајна успешног лета

Брод „Јунона" има велике користи од нових, унапређених соларних ћелија, које су 50% ефикасније и много отпорније на радијацију од силиконских ћелија, које су биле у употреби у истраживању свемира пре 20 година.

Мисија нема велике потребе за енергијом јер научни инструменти користе пун енергетски капацитет само шест сати дневно током једанаест дана ‒ колико је потребно броду да направи круг око планете.

Сунчева енергија је одличан избор јер је мисија осмишљена тако да избегава Јупитерова помрачења, минимализује излагање радијацији и омогућава коришћење инструмената и кад су соларни панели окренути ка Сунцу.

Заштита електронике

„Јунона" ће избегавати области са највише радијације тако што ће прилазити Јупитеру са севера, спуштајући се испод радиоактивних појасева планете - они су аналогни Земљиним Ван Аленовим појасевима, само су много смртоноснији - а онда ће излазити у правцу југа.

Како би се заштитила електроника брода, „Јунона" ће први пут носити такозвани "свод" за заштиту електронике од радијације ‒ незамењиву направу која ће омогућити истраживање у тако снажно радиоактивном окружењу.