Футуристичка визија професора Замјатина

Већ смо се уверили да класици научнофантастичне књижевности, тачније аутори антиутопијских романа, предвиђају будућност са свим контрадикторностима које доноси технологија: Хаксли, Орвел и Бредбери, са „Животињском фармом”, „1984”, „Врлим новим светом" и „Фаренхајтом 451”. Када је двадесети век у питању, совјетски писац авангарде, Јевгениј Иванович Замјатин био је претеча свима њима.

У врелим годинама после Октобарске револуције, у времену футуристичке еуфорије, Замјатин је у Лењинграду 1920. године написао роман „Ми".

Исте године Татлин је завршио пројекат Споменик Трећој Интернационали ‒ најмонументалнију утопију о функционалној, 400 метара високој грађевини, са купом, ваљком, пирамидом и полулоптом који се окрећу у различитим временским интервалима, заједно са свим институцијама совјетског друштва унутра.

Инжењер и писац, професор Замјатин са Политехничког института у Лењинграду, изнео је своју антиутопијску визију, али у уметничкој прози, роману.

Непожељни пророци

Књига је имала своју судбину, а променила је и судбину писца. Објављена је на енглеском језику, 1924. године, у Америци, проглашена је антикомунистичком у Совјетском Савезу 1929. године и Замјатин је затражио легалну емиграцију.

У интегралној верзији, на руском језику, објављена је 1952. године у Америци. Као што је пишчевим савременицима изгледало да се држава са бројевима односи на Лењинов концепт државе, тако и ми имамо утисак да је то роман који описује савремене проблеме.

У Замјатиновој песимистичкој визији препознаћемо глобализам, тоталиратни свет, етатизам, потпуну отуђеност појединца у савременом свету.

Душа, непотребни, назадни орган

Замјатинов имагинарни свет изграђен је од бетона, стакла и метала, са акумулаторским торњем, а математичким прорачунима контролишу се сви аспекти људског живота.

Живот је преуређен према визијама Шигаљова и Великог Инквизитора у „Злим дусима", односно у „Браћи Карамазовима" ‒ о јединственој држави са Добротвором на челу, о људима ‒ бројевима.

Мушкарци носе ознаке са консонантима, а жене са вокалима. Замјатин ће предвидети испирање мозга и утицај медија, ћорскокак у који ће човечанство довести рацио, и откриће тзв. емоционалне интелигенције.

У Замјатиновој имагинарној земљи, ʼдушаʼ је мрачни, полузаборављени, ретроградни, болесни орган који се уклања оперативним путем.

Свет без мајки

Главни јунак, градитељ Интеграла, чезне за мајком, за коју не би био само молекул државе, „него просто људско парче, парче ње саме..."

Можете ли да замислите свет без мајки? Замјатин га је замислио пре скоро сто година, а ми смо данас сведоци репродуктивног клонирања и нуклеарног трансфера из соматских ћелија.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.