Здравство у Србији - критично

Услед високог степена корупције и неефикасности здравственог система, пацијенти су неретко у ситуацији да издвајају додатни новац за лечење, наводи се у студији, преноси Иницијатива за иновативни приступ побољшању доступности нових лекова у Србији.

Иако имамо највеће издатке за здравство у региону изражено у проценту БДП, налазимо се међу најлошијима у Европи по питању доступности терапија, па пацијенти немају приступ адекватним и савременим лековима, о чему сведочи податак да листа лекова готово да није проширена већ пет година, а од 2010. до 2012. године само један од 139 нових лекова добио је одобрење за стављање на листу.

Због тога су исходи лечења у Србији релативно лоши, очекивани животни век грађана је за више од пет година краћи него у ЕУ, док је стопа смртности од карцинома за 50 одсто већа него у ЕУ, наводи се у студији.

Подаци који су изнети потврђују да Србија мора хитно да унапреди доступност савремених лекова кроз увођење системског и транспарентног механизма за процену здравствених технологија и доношење одлука о листи лекова, изјавила је чланица Иницијативе Горјана Ајзинберг.

Иницијaтивa зa иновaтивни приступ побољшaњу доступности нових лековa у Србији формирaнa је 8. фебруaрa 2016. године, сa мисијом дa јaвно зaговaрa хитно побољшaње приступa сaвременим и ефикaснијим лековимa зa пaцијенте у Србији. 

Студија под називом „Модернизација здравственог система Србије: потреба за поузданим компасом за одлучивање" показује да је доступност иновативних лекова у Србији много мања него у другим земљама региона, будући да 18 одсто укупних расхода РФЗО одлази на фармацеутске производе, међу којима су углавном генерички лекови.

Наводи се податак да је у периоду од 2010. до 2012. године Србија одобрила стављање на листу само једног од 139 лекова за које је дата дозвола за промет, док је Бугарска на своју позитивну листу ставила 44 лека, а Хрватска 27 лекова.

Подаци Светске здравствене организације изнети у студији говоре да је, у поређењу са других осам балканских земаља, Србија тек на четвртом месту по укупним издацима за здравство по глави становника.

Компаративна анализа здравстевинх система земаља Балкана, међутим, показује да чак и постојећи издаци резултирају релативно лошим здравственим исходима и недовољном доступношћу здравствене заштите, услед системских слабости српског система здравствене заштите: велике заступљености личних издатака, корупције и чињенице да земља нема транспарентан и свеобухватан систем за процењивање вредности инвестиција у здравствену заштиту и за утврђивање начина плаћања тих инвестиција.