Сувенир трудноће

Они су анализирали узорке ткива 26 жена које су умрле за време или одмах након трудноће. Све су носиле синове. Научници су маркирали узорке у потрази за Y хромизомима, тј. ћелијама мушког пола у женском телу, и налаз је био запањујуће успешан.

У извештају објављеном у часопису „Молекулар хјуман рипродакшнˮ истраживачи наводе да су нашли ћелије са Y хромозомима у сваком узорку ткива мајке. Иако су те ћелије биле најмање заступљене у организму (у размери један на према хиљаду), биле су присутне у сваком органу жене који су научници проучили: мозгу, срцу, бубрезима...

Још деведесетих година научници су нашли прве трагове ћелија које су „побегле" из постељице и прошириле се по телу мајке. Овај феномен назван је микрохимеризам, по Химери ‒ створењу из грчке митологије које је делом било лав, делом коза, а делом змај. 

Ипак, ћелије фетуса не бораве пасивно у телу. Студије показују да уколико би код женки мишева ове ћелије доспеле до срца ‒ касније би се развиле у срчано ткиво. „Постале би ћелије куцајућег срца", каже дoкторка Џеј Ли Нелсон, експерт микрохимеризма Фред Хачинсон центра за истраживање канцера у Сијетлу.

Нова студија сугерише да жене готово сигурно добијају неке ћелије фетуса приликом сваке трудноће. То је примећено чак и у првих седам недеља трудноће. У каснијим годинама ове ћелије могу да нестану, али понекад заувек остану у организму мајке.

У студији из 2012. године, др Нелсон и њене колеге испитали су 59 узорака ткива мозга старијих преминулих жена. Пронашли су Y хромозоме у 63% узорака. Многе студије микрохимеризма фокусиране су на потрагу за ћелијама које синови пренесу мајци, јер се јасно, полно, разликују.
Експерти данас сматрају да је микрохимеризам сасвим нормална појава. „Мишљења смо да је то уобичајено, иако није универзалноˮ, каже др Нелсон. Сама појава, ипак, остаје мистериозна.

Последњих година истраживачи су пронашли много доказа који упућују на то да микрохимеризам може утицати на здравље жене. На пример, ове ћелије могу да се нађу у туморима, што имплицира могућу појаву канцера. Са друге стране, има студија које тврде да ћелије фетуса могу да штите здравље жене.

Микрохимеризам нађен је код неколико врста сисара, укључујући псе, мишеве и краве. Врло је вероватно да су ћелије фетуса биле саставни део мајки десетинама милиона година.
„Изгледа да је микрохимеризам нешто што се развијало пре него што смо постали врста", каже Мелиса Вилсон Сејрес, биолог на Универзитету Аризона.

Према томе, ћелије фетуса могле су да се развију у много више од „обичних посматрача". У раду који је прошлог месеца објављен у часопису „Бајоесејсˮ, др Боди, др Сејрес и колеге наговестили су да су ћелије фетуса способне да произведу хемијска једињења која могу утицати на тело мајке, што омогућава фетусу да манупулише целим организмом. Тако неке ћелије могу да буду од помоћи будућој мајци, на пример, ране могу брже да зарасту.

Међутим, постоји еволуциони конфликт интереса мајке и њених потомака. Репродуктивни успех мајке зависи од укупног броја деце коју одгоји ‒ ако исцрпи превише ресурса на једно дете, то је може учинити крхком за бригу о осталој, млађој деци. Са друге стране, ако дете успе да приволи мајку да му пружи више ресурса, онда касније током живота има више шансе за опстанак и даљу репродукцију. Др Сејрес и колеге у свом научном раду истичу да ћелије фетуса могу да дозволе деци да манипулишу мајкама. Те ћелије се често могу наћи у ткиву дојке и у мајчином млеку.

Истаживачи су слободни да тврде да деца више напредују уколико ћелије фетуса подстакну производњу мајчиног млека. Такође, мајке негују своје бебе кроз тело. Штитњача, која се налази у врату, ради као термостат, и тако ћелије фетуса у овом делу мајчиног организма могу да генеришу више топлоте него што је уобичајено. Ова међусобна биолошка тензија могла би да се објасни истраживањем како микрохимеризам утиче на мајке, јер све промене могу једноставно да буду последица ћелијске манипулације.

Постоје докази да се мајке, такође, чврсто боре у овом еволуционом процесу. Након порођаја, имунолошки систем мајке улази у највиши ниво ‒ како научници тврде, то се дешава да би се организам ослободио преосталих ћелија фетуса. И ова појава носи одређени ризик, женама са аутоимуним поремећајима, попут реуматоидног артритиса, након трудноће може да се погорша стање.

Серија директних експеримената могла би да све ове идеје стави на пробу. Научници би тако могли да проуче који гени постају активни у ћелијама фетуса, у односу на то у којем се делу тела налазе. Затим би могли да виде како активност ових гена утиче на физиологију мајке, на пример, на производњу млека.

Прелиминарни резултати студије коју је са колегама радила др Ејми М. Бади, молекуларни биолог и генетичар, наговештавају да би научници морали да истраже и како ћелије фетуса нађене у мозгу могу да утичу на понашање мајке. „Могуће је да микрохимеризам има утицаја на ментално здравље жене, али мозак је, иако најимпресивнији, најмање истражени део ове приче", каже Атина Актипис, психолог на Универзитету Аризона и један од аутора студије објављене у часопису „Бајоесејс". 

„У наредним годинама, заиста ће бити интересантно видети резултате свих прикупљених података", закључила је др Нелсон.