Гљива у царству бајки

Које сте бајке волели у детињству? „Трнову Ружицуˮ, „Пепељугуˮ, „Ивицу и Марицуˮ, „Мачка у чизмамаˮ... Коју год да сте одабрали, сетите се, у сваком ћошку сликовнице место је заузимала понека печурка: у шуми, на пропланку, у старом дворцу пуном паучине, у колиби обраслој бршљаном...

За многе, и данас, архетип печурке представља црвена печурка са белим туфнама. Зашто? Зато што за њу знамо од кад знамо за себе, од када су нам први пут прочитали „Снежану и седам патуљакаˮ. На њој су најчешће седели патуљци; ʼAmanita muscariaʼ је њено крштено име, за рођаке, мухара.

Но као и у свакој бајци, лепоте се треба чувати: ова је смртоносна, заправо отровна. Садржи иботенску киселину и мусцимол па смрт наступа само три сата након што је искоришћена.

Зато је боље окружити се мање лепим, али благородним примерцима. Јестивим, дакако. Такве су ʼBoletus edulisʼ, зване вргањи. Подсећају обликом на мухаре, али боја им је земљана, смеђа.

Њих већ можете наћи свуда, а у различитим језицима постоји много назива за вргање, што показује колико стоје високо на лествици јестивих гљива. Једне су од најбољих по укусу и можете их припремати док вам унуци сричу „Палчићаˮ.

А онда, док ужурбано пакујете децу у најбољим годинама која полазе на море и успут унуцима приповедате о „Малој сирениˮ - о таласима који се љескају о жал док Аријел израња из дубина мора - ми вам препоручујемо као прилог ʼHericium clathroidesʼ, коралну гљиву.

Јестива, нарочито у кинеској медицини коришћена, она је свакако одличан пример да о односу лепог и корисног није јалово расправљати.

Условно отровна гљива (што значи када се користи са алкохолом), јесте ʼCoprinus atramentariusʼ, сиви јарчић, коју препоручујемо као илустрацију за бајку „Вук и седам јарићаˮ. Сиви јарчић би тако могао да лежи у левом углу цртежа, као опомена да свака младеж, док не исуче прве рогове, треба да буде на опрезу.

ʼFistulina hepaticaʼ, вуково месо или јетренка, спрема се док поново читате „Црвенкапуˮ. Гљива је јестива, али је због отужне наивности главне јуњакиње, како је данас видимо, помало киселкаста. Због тога се припрема само млада. Гаји се углавном на страни, на пример, у Великој Британији.

ʼClavariadelphus pistillarisʼ подсећа на тикву, па је примерено припремати је успут, док чистите кућу и присећате се бајке „Пепељугаˮ и њеног непојамно срећног краја.

Јудино дрво, ʼAuricularia auricula-judaeʼ, ваља оставити на страну, када дође време да се приклоните темама из „Библијеˮ. Значи, када будете близу да подвучете црту и освестите у себи теме о оностраном: Има ли греха? Има ли казне? Има ли искупљења? Има ли љубави? Има ли смрти?