Гљиве као лек

Међутим, кад се вратио, приметио је нешто сасвим неочекивано. Његови узорци бактерије су угинули. Гљиве су их потпуно уништиле.

Флеминг је наставио да истражује своје узорке јер га је занимало зашто се то догодило. Схватио је да је спора гљиве, вероватно из лабораторије испод његове, доспела на размаз на плочици и исклијала.

Спора је брзо почела да се храни садржајем посуде изгладњујући бактерију, која је затим убрзо угинула. Флеминг је схватиозначај овог открића. То је могао да буде нов начин борбе против бактеријске инфекције унутар људског тела.

Његово откриће довело је до стварања првог антибиотика на свету ‒ пеницилина, а то се догодило само захваљујући сићушним спорама једне гљиве коју је донео поветарац.

Др Марк Гилкрист, фармацеутски саветник у болници „Сент Мери" у Лондону каже: „Антибиотици су изузетно важни у нашој борби против инфекција. И до тридесет одсто пацијената у болничком окружењу може бити на антибиотицима у сваком тренутку и они се користе за лечење болести - од упале плућа, до једноставних инфекција коже или меког ткива, као и за спречавање инфекција рана након операције."

Улога гљива у савременој медицини

Улога гљива у савременој медицини данас је добила потврду и у лечењу рака. Гљива кордицепс (Cordyceps sinensis) је широко прихваћена у кинеској медицини, мада спада у врсту ендопаразита, што значи да напада поједине инсекте, па пошто их зарази и усмрти, наставља свој раст на месту које је сама одабрала. На сву срећу, нема штетне последице по људе, напротив, основа је за фармацеутску индустрију.

У кордицепсу постоје високи нивои кордицепина. То је једињење које се мало разликује од аденозина, уобичајеног једињења које се налази у свим ћелијама. Од њега се разликује за један молекул кисеоника.

Из неког разлога, гљива кордицепс ствара кордицепин, док сви остали организми стварају аденозин.

Докторка Корнелија де Мур са Универзитета у Нотингаму, у Великој Британији, користи ову печуркицу у најсавременијем третману лечења рака.

„Радили смо на ћелијама рака дојке, третирали смо их кордицепином када смо уочили да он зауставља стварање дугог поли (А) репа. Шта је то значило? Гљива кордицепс можда неће уништити ћелију, али ће зауставити раст ћелије рака, блокирајући механизам неопходан за њен раст. То је сасвим нов пут кад је реч о лековима за лечење рака. Сви други лекови функционишу по сасвим другачијим принципима: они не спречавају полиаденилацију. То би могла да буде прва врста лекова која не би служила само за лечење рака већ би лечила и инфламаторна обољења", објаснила је Корнелија де Мур.