Боље се памти уз физичке вежбе

„Можемо побољшати памћење и утврдити научено градиво ако се бавимо спортом након учења" ‒ укратко је објаснио Гиљен Фернандез са Дондерс института при Медицинском центру Универзитета у Холандији.

Како је спроведена студија

Фернандез и Ван Донген су испитивали како 35-минутна физичка активност утиче на дугорочну меморију. Испитаници (њих 72) савладавали су 40 минута нове информације ‒ више од 90 сликовних асоцијација, а потом су, случајним избором, подељени у три групе. Прва група је одмах након учења изводила физичке вежбе, друга је вежбала четири сата касније, а трећа група није уопште била физички активна. Учесници прве две групе „возили су" тренажни бицикл, а како им је за то време мерен срчани ритам, добијени су занимљиви резултати ‒ 80% учесника је издржало напоре, и то до максималног интензитета срчаног ритма. Испитаници су 48 сати касније полагали тест којим је мерена количина запамћених података, док су истовремено прављени снимци мозга на магнетној резонанци.

Резултати студије и закључак

Налази спроведених тестова, као и снимци магнетне резонанце, потврдили су да је учинак знатно бољи код оних субјеката који су вежбали тачно четири сата након учења него код свих осталих. Код тих испитаника регистроване су много прецизније слике у хипокампусу, делу мозга који је задужен за учење и памћење.

„Добро одабрано време за физичко вежбање након учења може побољшати дугорочну меморију. Очигледно је да физичко вежбање у комбинацији са учењем има потенцијал интервентне методе и битне компоненте у образовном процесу", закључили су истраживачи Дондерс института.