Учење говора је у генима

Научници Савета за медицинска истраживања Универзитета у Бристолу сарађивали су са колегама из свих крајева света како би открили значајну везу између генетских промена у геному РОБО2 и броја речи које изговарају деца у раним фазама развоја говора.

Већина деце изговори своје прве речи у узрасту од десет до петнаест месеци. Наш вокабулар се проширује како растемо ‒ обухвата отприлике педесет речи у узрасту од 15 до 18 месеци; двеста речи у добу између 18 и 30 месеци; 14.000 речи у шестој години живота и више од 50.000 речи након завршетка средње школе.

Истраживачи су открили генетску везу у узрасту од 15 до 18 месеци, када деца обично комуницирају помоћу једне речи, пре него што лингвистичке вештине напредују до комбиновања две речи и сложенијих граматичких структура.

Резултати истраживања бацају ново светло на специфичан генетски регион хромозома 3, који је раније повезиван са дислексијом и поремећајем говора.

Ген РОБО2 садржи информацију за стварање протеина РОБО2. Овај протеин усмерава хемијске супстанце у можданим и другим формацијама нервних ћелија, а те материје могу помоћи бебама да развију говор, али и да произведу глас.

Протеин РОБО2 такође блиско „сарађује" са другим робо-протеинима који су раније повезивани са проблемима у читању и памћењу гласова.

„Ова студија потврђује важност генетских утицаја на развој говора. То су добре вести јер то значи да анализа ДНК може бити употребљена за откривање већине генетских фактора који доприносе развоју раних говорних вештина", прокоментарисала је др Клер Хоборт са Универзитета Ворвик.