Музика и развој говора

Укључивање у музичке активности побољшава вербалне способности деце која касне у говорно-језичком развоју. Дете напредује од пасивног слушања до певања уз подршку, затим до непосредног понављања, и на крају ‒ до самосталног изговарања циљаних речи или фраза.

Музика је толико моћно оруђе у убрзавању развоја да би говорни терапеути требало да је користе као основно средство за рад и помоћни метод при извођењу психо-моторичких вежби.

Ксенија Мирковић, директор и предавач у Центру за едукацију „Школица за музику", истиче да оваквим начином рада омогућавамо да лекције буду занимљивије, говор спонтанији, док само певање постаје свакодневни начин комуникације. Музика је средство, а песма: лекција намењена језику и говору!

„Први сусрет који сам имала са аутистичном децом био је 2001. године у школи која се бави едукацијом деце са сметњама у развоју (школа ʼАнтон Скалаʼ), где сам са групом од деветоро деце узраста од девет до дванаест година направила музичку радионицу на којој је требало да певају и свирају једноставне мелодије на бојама обележеном клавиру" - присећа се Ксенија Мирковић. Запањујуће сазнање било је то да од њих деветоро пет има апсолутни слух. Рад са некима из те групе траје и данас.

И после петнаест година рада, Ксенија Мирковић, ауторка музике и текстова бројних позоришних инклузивних представа, позната по пројектима „Алиса у земљи чуда" и „Црвене ципелице", сада, у оквиру „Школице за музику", своја искуства и доказе објављује у стручном раду „Музика и развој говора код деце са аутистичним спектром поремећаја".

„Да бисмо подстакли говор и разумевање код деце, музику смо ставили у службу говора. Музичке активности које укључују имитацију и синхронизацију могу активирати делове мозга који се преклапају са регионима за које се сматра да садрже систем неурона огледала.

Неурони огледала код људи укључени су не само у перцепцију и разумевање моторних радњи већ и у когнитивне процесе вишег реда ‒ попут имитације и говора, који су често дефицитарни код особа са аутизмом. Наравно, сви дефицити које имају особе са аутизмом не могу се објаснити дефицитима овог система, тако да можемо рећи да у људском мозгу постоји систем неурона огледала и да дисфункција ове мултирегионалне неуронске мреже може бити у основи главних симптома аутизма" - објашњава Ксенија Мирковић.

Интервенција коју ми предлажемо иде изнад самог слушања музике. Наиме, она повезује и мапира перцепцију звукова са покретима, укључујући и мануелне и артикулаторне радње.

Вербална упутства која комбинују мелодијске и ритмичке узорке са визуелним подстицајима резултирају бољим усвајањем речи којима су подучавана деца са аутизмом.

Такође се показало да учење кроз музику побољшава заједничку пажњу и вештине невербалне комуникације код деце са аутизмом. Многа деца са посебним потребама могу да певају чак и када не могу да говоре, што едукаторима пружа могућност да кроз употребу музике систематски приступе постизању језичких циљева, тврди наша саговорница.

Функционалне речи и песме, представљене уз употребу визуелних, кинестетских и тактилних знакова, чине овај процес још ефикаснијим. Поред тога, децу можемо учити да имитирају модулацију и брзину говора која је на одговарајући начин моделована; потом је могуће полако „изблеђивати" музичку подршку. Ови принципи полако усмеравају, померају децу од певања песама до функционалног и прикладног говора.