Диофант

Јапански математичар Секи Кова (1683) побољшао је врло стару кинеску методу решавања система линеарних једначина, чији су коефицијенти приказивани бамбусовим штапићима. Бамбусов штапић био је постављен у таблици на оно место где треба да стоји одговарајући коефицијент. Помицањем и преслагањем штапића решавао се овај систем једначина.

Када бисмо неку данашњу једначину, на пример:

5 x + 3 y = 7,

дали неком из доба Диофанта, он би био крајње збуњен, иако би знао да реши ту једначину. Наиме, у то доба математичари су се користили потпуно другачијим начином решавања задатака, а овај данашњи запис у облику симбола тек је скорији изум.

Диофант је први решавао овакве једначине. Не зна се тачно када је живео ‒ неки аутори верују да је живио у трећем веку после Христа, док га други смештају у рани почетак првог века. Но поуздано се зна да је био грчки математичар и да је радио у палати на александријском колеџу у Египту.

Први је почео да користи алгебарске симболе и они су убрзо заменили писање алгебре у прози на вербалан начин који се називао „реторичка алгебра".

Његов рад сачуван је у шест, данас познатих поглавља „Аритметике" (седам поглавља је изгубљено), и то је био најстарији системски трактат о алгебри. Првенствено се интересовао за теорију бројева и решавање једначина.

Знатно је допринео напретку алгебре употребивши симболе за величине, математичке операције и односе, који су до тада описивани само речима.