Неурони огледала

Зашто плачемо док гледамо тужан филм? Зашто се искрено радујемо срећи пријатеља или саосећамо са непознатим људима? Шта нам омогућава да се поставимо на место другог? Одговори на ова питања повезани су са групом можданих ћелија које стручно зову: неурони огледала.

Неурони огледала откривени су пре више од шездесет година. Истина, научници тада још нису открили њихову „способност огледала". Пронашао их је Вернон Маунткасл, неуролог са Џон Хопкинс универзитета. Откривени су у фронталном режњу мозга мајмуна, а њихова активност се појачавала када је животиња обављала различите покрете. Тако су те ћелије тада окарактерисане као моторни неурони.

Тек 1990. године, у покушају да се развију методе за опоравак моторних функција код људи након повреде мозга, италијански научници, предвођени неурологом Ђакомом Рицолатијем, открили су занимљив феномен проучавајући мајмуне. Током експеримента је уочено да се у мозгу активирају одређени неурони када мајмун приближи храну устима. Међутим, иста појава поновила се и у ситуацији када је мајмун само посматрао другог мајмуна или човека како приближава храну устима. Тако је откривено да се једна група можданих ћелија активира само посматрањем акције, и то на исти начин као и када организам сам спроводи ту активност.

Откриће неурона огледала шокирало је научнике. Поставило се питање да ли такви неурони постоје и у људском мозгу. Захваљујући савременој технологији откривено је да ови неурони нису груписани само на једном месту него да постоји читава мрежа која се активира у различитим деловима мозга. Код људи, неурони огледала још су сложенији, флексибилнији и развијенији. Научници сматрају да они доприносе бољем међусобном разумевању, учењу говора, учењу путем имитације, развоју социјалних вештина, емпатијских способности.

Урођена или стечена способност

Научници су дуго расправљали о томе да ли се рађамо са неуронима који могу „одражавају" акције и емоције других људи или нам та способност долази са искуством. Раније се веровало да је реч о урођеној „вештини", међутим, новија истраживања показују другачије ставове научника.

Италијански неуролог Марко Јакобони спровео је веома занимљив експеримент. Када посматрамо другу особу како помера неки предмет, на пример ‒ ставља играчку у кофу, наш поглед предвиђа одређен исход ‒ гледамо у кофу и пре него што је до ње досегнула рука са играчком. Ову способност да „предвидимо очима" обезбеђује нам наш систем неурона огледала. Зашто? Када премештамо предмет сами, наше очи раде исту ствар као и када посматрамо другог.

Научници су експериментом открили да шестомесечне бебе не прате погледом покрет руке ка кофи, док се једногодишња деца у датој ситуацији понашају исто као и одрасли. То је све навело на закључак да су неурони огледала „научили" да предвиђају кретање других ‒ значи та способност им није дата рођењем.

Покрети лица важни за међусобно разумевање

На Универзитету Висконсин спроведено је истраживање у коме је једна особа причала причу, а друга ју слушала, држећи оловку у устима. Оловка као да је „парализовала" лице, не дозвољавајући мишићима да се покрећу.

Након експеримента, учесници су питани о томе какве су емоције доживели током читања и слушања приче. Наратор је одговорио да се осећао нелагодно и све време одсутно од тока приче, док је слушалац који је имао оловку у устима одговорио да му је било тешко да прихвати и усвоји информације из приче.

Аутори студије су закључили: када мишићи лица не могу да се покрећу, не само да други не могу да читају наше емоције него и ми тешко препознајемо емоције других.

Тако су италијански научници открили да особе које су примиле инјекцију ботокса тешко препознају емоције других људи.

Када сте се дружили са пријатељима?

Ово питање је директно повезано са неуронима који имају својства огледала. У недостатку њихове сталне стимулације ‒ слаби и њихова способност. Они се могу поредити са активношћу мишића. Ако дуже време запостављате физичке активности, биће вам тешко да изведете и најједноставније вежбе.

Да бисте добро разумели друге људе морате стално „подстицати" своје неуроне огледала. За тако нешто најбоље је бити са људима у чијем друштву се осећате опуштено.

Социјална искљученост или комуникација која вам се не допада стресна је за тело. У таквој ситуацији можете погрешно разумети намере и осећања других. Мозак ће сагледати такву ситуацију као претњу и спречиће формирање нових нервних веза.

Зато научници саветују: ако желите да се осећате добро и да будете у окружењу које је погодно за ваш развој, неопходно је да одржавате добре односе са другима и често проводите време са пријатељима и породицом.

 

 

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 23. фебруар 2025.
0° C

Коментари

Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса