Образовањем до енергетски ефикасније индустрије

Према статистикама земаља Западне Европе, увођење система енергетског менаџмента у индустријска предузећа довело је до смањења потрошње енергије у тим предузећима за 10‒15 процената. Према речима др Стаменић, у садашњим условима тржишта у нашој земљи, мере са простим периодом отплате до три године сматрају се повољним са становишта инвеститора. За остале мере које подразумевају значајнија улагања и дужи период отплате потребно је урадити посебну техно-економску анализу која ће кроз низ техничко-финансијких параметара указати инвеститору на оправданост инвестиције.

„У извесним случајевима предложена мера побољшања енергетске ефикасности веома је атрактивна са техничког аспекта, међутим, због ниске цене енергената таква мера нема финансијског оправдања и бива одбачена. За сада, једини подстицај за бављење енергетском ефикасношћу у предузећима у индустрији јесте пораст цена енергената. До скоро смо имали ситуацију да се није у значајнијој мери обраћала пажња на проблематику рационалног коришења енергије, будући да је цена енергената била веома ниска. Садашњи тренд сталног раста цена енергената подстакао је руководеће структуре у компанијама да обрате пажњу на трошкове који се односе на енергенте".

Обучен кадар за увођење новог система квалитета

На Машинском факултету Универзитета у Београду од 2006. године организована је обука (у пет наврата) за увођење система енергетског менаџмента и спровођење енергетских прегледа у индустријским предузећима.
„На свакој обуци имали смо и до четрдесет полазника ‒ од инжењера у производњи, инжењера који се баве одржавањем, енергетиком, самосталних консултаната, пројектаната, до менаџера који су високо позиционирани у предузећима. Дакле, постоји обучен и стручан кадар у компанијама, али ретко ћете наћи систем у компанијама који представља основу и подршку за њихово деловање зарад повећања енергетске ефикасности. Уколико насумично примењујете мере за побољшање енергетке ефикасности, осетиће се тренутни ефекат примењене мере, али компанија се неће померити са почетне позиције енергетске ефикасности. После одређеног времена, поново ће се повећати потрошња енергената и јавити потреба за применом неке нове мереˮ.

Да би се увео систем енергетског менаџмента у компанију важно је да се у свим структурама предузећа успостави систем којим ће се непрекидно смањивати потрошња енергената и одржавати постигнута унапређења енергетске ефикасности.
„Као и сваки систем квалитета, и овај систем подразумева низ корака: утврђивање енергетске политике предузећа, планирање, увођење и примена мера енергетске ефикасности, провера ефеката и, уколико се укаже потреба ‒ кориговање спроведених мера. Повећање енергетске ефикасности у компанији јесте дугорочан посао и захтева стално иновирање активности и непрекидно ангажовање менаџмента предузећа", наглашава др Стаменић.

Рад на Закону из 2013. године још увек траје

Закон о ефикасном коришћењу енергије усвојен је 2013. године, и треба да буде основ за увођење система енергетског менаџмента у секторима финалне потрошње енергије, где спада и индустријски сектор. Одредбе овог закона дефинишу термине као што су енергетски менаџер, енергетски саветник; одређују које су то компаније обвезници система енергетског менаџмента, шта су њихове обавезе и који су рокови за испуњење тих обавеза. Основни подзаконски акти - уредбе и правилници, без којих Закон не може у потпуности да се примени у пракси, у завршној су фази израде, а потпуна примена система енергетског менаџмента у секторима потрошње финалне енергије у Републици Србији очекује се до краја 2016. године.