Патње паметног човека

Да ли натпросечно интелигентни људи лакше пролазе кроз живот? Постоји неколико изазова и тешкоћа са којима се они сусрећу чешће од осталих. Од тога како ће се изборити са тим замкама зависи да ли ће превазићи осећај изолованости.

Интелигентни људи виде више и дубље, брже повезују ствари од других. Имају свест о правцу у коме треба да се одвија њихов живот, и он се најчешће разликује од путева других људи.

Уколико оно што раде не доприноси циљу који су замислили, склони су самоокривљавању и верују да су сами себи учинили ʼмедвеђу услугуʼ. Натпросечно интелигентни људи, сматра Џонсон Ки, под већим су притиском од просечних људи.

Не либе се да сами себи поставе високе циљеве и захтеве, а ако их не испуне, у самокритици су немилосрдни.

Анализа и парализа

Интелигентни људи желе интелигентне пријатеље. Када упознају нову особу, „тестирају" њену интелигенцију крајње невиним питањима. Чак и ако могући пријатељ покаже слична интересовања и има шта да понуди, лако се може десити да буде „одуван" уколико се његов увид у догађаје и свет не подудара са ставом захтевне, интелигентне особе.

Права истина је да натпросечно интелигентни људи нагињу усамљености. На послу имају обичај да се осаме, и док другима делују посвећено и амбициозно, честа издвојеност може их учинити депресивним.

Склони су претераној анализи и пре него што донесу одлуку (ако се то уопште догоди) постављаће себи безброј питања „шта ако...". Перфекционисти су и желе да буду сигурни да ће њихова одлука довести до најбољег могућег исхода. Ово може бити веома фрустрирајуће, поготову ако предводе тим или су на челу неке организације.

Управо их њихова склоност ка аналитичком мишљењу може потпуно парализовати.

Блажена глупост и проклетство памети

Интелигентни људи немају проблема да усвоје ново знање и брзо повежу ствари. Зато су нестрпљиви и имају проблеме када покушају другима да пренесу своја знања или закључке.

Ако све не иде глатко, брзо одустају и губе вољу да помогну другима. Као последица, све што интелигентни људи кажу, чак и када су у питању само чињенице, осталима звучи претенциозно. Зато и није чудно што натпросечно интелигентни људи своју интелигенцију сматрају проклетством, и завиде другима на „блаженом незнању".

Због сталног настојања да прикрију своје менталне способности и представе се као неко просечнији, осећају као да су издали сами себе, па онда постају анксиозни.

Мудар и срећан

Да ли интелигентни људи не умеју да буду срећни? У нашем језику постоји разлика између значења речи паметан и мудар. Сигурно памтите неку старију, мудру особу (можда деду или бабу), за коју сте као дете веровали да поседује знања и тајне, већини недоступне, личност са богатим животним искуством, унутрашњим миром, свешћу о свету и сопственим ограничењима и потребама.

Бити паметан не значи бити мудар, мудрост је више од тога. Укључује не само когнитивне способности већ и емоционалну и социјалну интелигенцију, животно искуство и дух. Тајна мудрости истовремено је и тајна среће: прихватити живот и људе управо такве какви јесу у њиховој несавршеној лепоти, разноликости, непредвидивости и изненађењима које доносе.