У ложи - љубав на композиторски начин

Чинило се да психоанализа није ни налик дотадашњој класичној психологији. Заснивала се на учењима о потискивању и отпору, значају сексуалног нагона, о несвесном и кључној важности детињства за развој личности. Случај је хтео да помоћ доктора Фројда затражи и чувени бечки диригент и композитор Густав Малер (1860-1911). Прича о њиховом сусрету и потоњој краткој и ефикасној терапији коју је Фројд применио код Малера, постала је легенда. Ипак, најзанимљивије питање за психологе и музикологе није сасвим разјашњено: да ли је психоанализа утицала на стваралачку личност Густава Малера?

Извесно је да су 26. августа 1910. педесетогодишњи Малер (коме није остало још много од живота) и доктор Фројд разговарали о композиторовим мучним брачним приликама. Срели су се у Холандији и према неким сведочанствима - одмах постали пријатељи. Фројд је забележио да до тога дана није срео особу која је с таквом лакоћом и природношћу прихватила његово учење. Малер се такође похвалио како се после окрепљујућег разговора са Сигмундом осећа много, много боље. Искусни психоаналитичар указао је композитору да је од супруге желео да створи паћеницу, мучену особу, каква је заправо била његова мајка.

Уметников емоционални свет оптеретила је супруга Алма, управо она која га је надахнула да напише „Пету симфонију", коју називају и ʼједином Малеровом симфонијом срећеʼ. У кући пријатељице Берте Цукеркандл, 7. новембра 1901, Алма Шиндлер упознала је прослављеног композитора, који је као директор и диригент Бечке дворске опере био на врло престижном положају у свету музике. Чим је срео Алму, још исте вечери, страсно се заљубио у њу. Само неколико недеља касније, 28. новембра, он је и запросио ту чувену бечку лепотицу. Алмина породица није била задовољна оваквим развојем догађаја. Покушали су да је одврате од намере да се уда. Густав је био деветнаест година старији од ње, а шушкало се и да болује од некакве неизлечиве болести. Јеврејско порекло, замењено католичком вером у коју се преобратио, представљало је још један камен могућег раздора.

Међутим, Малер је био упоран. Децембра 1901. године написао јој је писмо дуго двадесет страница! Било је врло занимљиво, будући да у њему Малер предлаже младој девојци да постане његова жена, мајка његове деце, али и да сасвим одустане од свих својих професионних, музичких амбиција! Дакле, да се одрекне сопствене музике и компоновања у корист - његове. ,,Како уопште можеш да замислиш мужа и жену композиторе?" - писао јој је. Алма није била баш потпуно без љубавног искуства, али ју је вероватно збунило овако ауторитативно наступање просца. Забележила је у дневнику: ,,Он уопште не размишља о мојој уметности, већ углавном само о својој. А ја не мислим баш ништа о његовој уметности, већ највише о властитој. Тако ствари стоје! Затим, он стално брине како да сачува своју уметност. Ја то не могу да учиним..."
Заиста, Густав Малер, творац десет симфонија које ће остати забележене у историји музике после десетогодишњег брака, затражио је помоћ од доктора Фројда. У кратком периоду пре смрти композитор је схватио колико је погрешио. Сав се брижно усредсредио на супругу и њен рад. Дао је да се објаве и неке Алмине композиције, које су изведене у Њујорку и Бечу. За време путовања Густав се озбиљно разболео. У Њујорку је дириговао последњи пут 21. фебруара 1911. Недуго после тога кренули су назад у Европу, најпре у Париз на лечење. У Беч су стигли 12. маја, а Малер је преминуо шест дана касније, 18. маја. Није још навршио педесет једну годину.