Снови битни за психичко здравље?

Током спавања, емитују се четири врсте можданих таласа. Прва врста је карактеристична за РЕМ фазу – познату по томе што управо у тој фази сањамо. Иако сваке ноћи имамо снове, често их се не сећамо. Сећамо их се једино када се пробудимо током РЕМ фазе.

„Када би нам у неком дужем периоду било ускраћено сањање у РЕМ фази, што је и рађено у експерименталним условима, као последица јавља се замор, иритабилност, мањак концентрације...“ открила је Елизабета Ненин из Центра за дубинску психологију и анализу снова.

Ненин додаје да код контролне групе, односно код особа које нису буђене у РЕМ фази, тих симптома није било.

Када би се човек лишио снова, десили би се проблеми поремећаја личности – управо зато што се током сна обнављају важне мождане функције.

 Улога „надокнаде"

Снове свакако вреди тумачити јер имају компензаторну улогу. Користе се у различитим терапијама јер могу рећи много тога што и сами о себи не знамо.

Терапеути као пример те врсте компензације наводе сан о ручку код краља. Такав сан се може тумачити осећајем несигурности који нас мучи. С друге стране, људи који су на руководећим местима, неретко сањају да су на пример портири у фирми где иначе раде, што опет сведочи о њиховој преоптерећености послом и функцијом.

Кошмарни снови као посебан сигнал

Осим што смо после њих често неиспавани, кошмарни снови сврставају се у посебну категорију са важном поруком, која се обично односи на немогућност суочавања са проблемима којих често нисмо свесни. Када дефинишемо проблем и ухватимо се у коштац с њим – такви снови по правилу престају.

Ипак, стручњаци наводе да се кошмарни снови код деце мало другачије тумаче јер, код малишана, старашни снови су углавном део нормалног процеса сазревања личности.