Никаноров крст из 1551, jeдан од најстаријих очуваних ручних крстова

Ручни крстови представљају неизоставне предмете током извођења литургијских радњи и обреда у хришћанству. Увек стоје у олтару, на престолу поред Јеванђеља. Свештеник током службе узима крст и њим благосиља вернике, који га целивају. Приликoм крштења полаже се на груди онога који се крштава.

Дуборезни ручни крст новобрдског и грачаничког митрополита Никанора из 1551. године, окован сребром, један је од најстаријих примерака очуваних ручних крстова у српској примењеној уметности.

Пронашао га је познати историчар Стојан Новаковић у целиваоници манастира Рајиновац код Гроцке и 1875. године крст откупио за збирку Народног музеја у Београду.

На право порекло овога крста указује натпис на окову његове дршке, који открива да га је учинио Никанор за цркву Спасову више села Смире.

О селу Смира, које се налази недалеко од Гњилана, на Косову, први подаци забележени су у повељи краља Милутина из 1308. године. Још неколико историјских извора из 16. века пружају податке о овом селу, у којима се, између осталог, помиње манастирски комплекс са црквом Вазнесења - Спасова.

Из њих сазнајемо да је митрополит Никанор овој цркви даривао многобројне прилоге, између осталих и ручни крст окован сребром, што упућује на претпоставку да је црква можда његова задужбина.

Рад митрополита Никанора на тумачењу јеванђеља из 1530. године показује високу образованост, о чему сведочи и његова лична библиотека. Никанорово задужбинарство и меценат сврставају га у значајније личности из историје Српске православне цркве.

За сада остаје непознато како је крст доспео у манастир Рајиновац. Могуће је да су га донели монаси из Смире или Грачанице, током Велике сеобе Срба 1690. године.

Израђен је од шимшировог дрвета са једноставним оковом од сребрних плочица на коме су уфасовани разнобојни комади полудрагог камења.

Дршка је такође окована сребрним тракама које су декорисане двоструком плетеницом и двоструким низом тордиране жице. Слична комбинација мотива, који украшавају сребрне траке на оковима појединих крстова, указује на радове ћипровачке школе.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.