Метагеномика – прозор у свет микроба

Реконструкција генома планктона из Балтичког мора обављена је у Истраживачком центру државног Универзитета Линеус у Шведској, секвенционисањем ДНК и употребом најновијих алгоритама. Налази указују на генетску разлику у односу на планктоне океана и слатководних језера, али и сличност са планктонима у појединим деловима северне Америке.

Истраживачи претпостављају да је реч о глобалном микробиому карактеристичном за воде ниског салинитета који се одвојио из океанских планктона пре више од сто хиљада година.

Шведски истраживачи објашњавају да бактеријални планктони имају различиту историју од мултићелијских организама Балтика који су део локалне популације прилагођене слатким односно свежим водама. Поред испитивања генетске блискости фамилија планктона, у фокусу истраживања је и улога бактерија у процесу кружења угљен-диоксида и хранљивих материја у морима.

Ово је велики корак у нашим напорима да боље схватимо на који начин се пребацују хранљиве материје у Балтику и како ће ови процеси утицати на глобално загревања, нагласио је истраживач Андерсон.

Један литар слатке воде садржи билион микроскопских планктона, а највећи део њих представљају бактерије и њихови генетски рођаци. Ови једноћелијски организми припадају различитим врстама и специјализовани су за бројне задатке у процесу њиховог опстанка. Неки обављају фото-синтезу, други се хране угљен-диоксидом или отпацима земље у води док неки од њих добијају енергију из процеса оксигенизације разних неорганских молекула.

Тешко је одгајити већину врста морских бактерија. Захваљујући методи под називом метагеномика, могуће је издвојити ДНК из узорка воде. Научници су узимали по један узорак недељно током целе године и то на месту које се налази 10 километара источно од острва Оланд. Процес издвајања ДНК се обављао у лабораторији у Стокхолму. Коришћен је специјални компјутер и алгоритми који су омогућили сортирање фрагмената у геноме различитих врста.

Научник Андерсон сматра да оваква врста истраживања природне средине Балтика, мапирањем генома бактеријалних планктона, има исту сврху и значај као мапирање људског генома у оквиру медицинских истраживања. У оба случаја, добијена информација представља базу неопходну за даља истраживања.