Новооткривене врсте прошле године

На земљи постоји око 8,7 милиона различитих врста биљака и животиња, а око 1,25 милиона откривено је и класификовано кроз систем таксономије. Годишње се у свету опише око 18.000 врста биљака и животиња, од којих је око 400 потпуно нових, према подацима Међународног удружења таксонома.

Спој неспојивог

Једна од новооткривених врста, Macrocelides proboscideus или слонаста ровчица, је спој две наизглед неспојиве врсте - слона и ровчице. Оне су, филогенетски, најближи сродници слоновима, а на морфолошком нивоу су, очигледно, веома различите групе. Њихова ДНК говори да су ове групе настале искључиво у Африци, еволуирале и радијално се раселиле.

Корњача са острва са Галапагос, Geoscelone nigra, је већ позната врста која је ове године додатно истраживана. Научници су вршили генетичке анализе и утврдили да се источне популације корњача са ових острва генетички разликују од западних популација са истог острва. Те две популације су морфолошки веома сличне, али генетски различите, а узрок је то што оне имају способност да мигрирају и да се добро адаптирају.

Откривена је нова интересантна врста биљака са Мексичких планина, Tilladisia religiosa. Висока је метар и по, листови су јој крупни и зелени, метар дугачки, а има цваст са лепим љубичастим брахтејама. Иако је стручњацима до 2015. године била непозната, локално становништво је већ вековима користило у верским обредима, одакле потиче и њен назив.

Звончић новитет

Међу научницима који су открили нове врсте су и стручњаци из наше земље. У тиму наших истраживача који је открио нову врсту биљака је и професор доктор Дмитар Лакушић, са Биолошког факултета у Београду.

„У 2015. години смо описали две значајне нове врсте. Једна од њих је везана за подручје албанских планина, где смо са колегама из Италије, Мађарске, Француске, описали једну врсту рехардиа албаница. Други, можда још значајнији налаз је откриће једног црногорског звончића“, каже професор Лакушић.

Стручњак објашњава да је црногорски звончић био познат као врста, а да су је људи сматрали пирамидалном кампанелом. Њен стари назив је био Campanula pyramidalis, за коју су се до пре пар година сви ботаничари слагали да је то једна релативно широко распрострањена врста, од Истре до северне Албаније.

„Нашим пажљивим истраживањима је показано да у том простору у ствари живе три врсте, од којих су две криптоврсте или скривене врсте“, каже професор Дмитар Лакушић. Научници су открили и описали те две скривене врсте, у питању су Цампанула аустроадриатица или јужнојадрански звончић и Campanula montegrina или црногорски звончић.

Научници сматрају да је откривање и описивање нових врста од највећег значаја за очување биодивезитета наше планете.