Времеплов Златка Манојловића

Златко Манојловић је, са својим пријатељима, провео публику у својеврсно путовање кроз време и стилове.

У публици су доминирали припадници старије генерације, који су пре 35 година исто као и вечерас певали незаборавну „Шошану", хит тадашње Југославије, за који је Манојловић 1975. добио прву Златну плочу, али како сам тврди, од тада је никад више није певао, све до вечерас, на истом месту где му је и уручено признање.

Гитариста и композитор, који је сарађивао са светским именима као што су Ерос Рамацоти, Џо Кокер, Карлос Сантана, Натали Кол, с носталгијом се присетио да је пре тачно 40 година, када је започео професионалну каријеру, најпре у групи „Дах", а затим у сатаву „Лорди", по први пут свирао у Дому синдиката.

„Тешко је рећи шта је највећи успех, али није лоше пробудити се после четири деценије музичке каријере, свестан да си сан претворио у јаву и остварио своје снове", истакао је Манојловић, али и одбио узвикивање публике „легендо", јер, како је навео, „легенда је музичар који је умро и даље је славан, а ми ћемо се видети и за 40 година, то вам обећавам".

Од „Шошане", преко албума инстрментала „Златко и његове гитаре" (1980), чувене композиције „Our Song", коју је  1992. године снимио са Минхенском филхармонијом и за три недеље продао чак 800.000 плоча и касета, до нових композиција с последњег албума "Spring Time In Paris", Манојловић је водио публику кроз блуз, рок, хардрок, евоцирајући успомене протеклих деценија.

Са Манојловићем је на сцени био и његов син Тодор, студент класичне гитаре на Музичкој академији „Роберт Шуман" у Дизелдорфу, као и супруга Изолда Баруџија, коју домаћа публика памти као представника Југославије на такмичењу за „Песму Евровизије" чак три пута.

Њихов премијерни заједнички наступ у Београду композицијом „Ти си био све" одушевио је публику.

Манојловић је угостио и реномиране светске музичаре, међу којима гитаристу блуз бенда „Блуз компани" (Blues company, Немачка) Тодора Тодоровића, бубњара и најбољег у класи на Музичкој академији у Келну Улфа Штрикера.

Са познатим српским гитаристом наступили су и басиста бенда најпопуларније немачке звезде ЛаФее, Горан Вујић, клавијатуриста Мартина Драцека (Немачка), гитариста пореклом са Кубе и шеф катедре на Музичкој академији „Роберт Шуман" Хоакин Клерч, кубански перкусиониста Лазаро дел Торо Вега и наш истакнути бубњар Драгољуб Ђуричић.

Солисте је пратио гудачки оркестар „Хабанера", који чине студенткиње Факултета музичке уметности у Београду, а под диригентском управом Александра Седлара Богоева.

Крај двочасовног концерта био је у жешћем ритму хардрок нумере "Speed queen", али без обзира на тај спектакуларни завршетак праћен бакљама и конфетама, публика је успела да дозове на бис плејаду одличних музичара.

Прави завршетак овог музичког путовања и треће вечери 11. „Гитар арт" фестивала била је композиција "Summertime" Џорџа Гершвина.