„Модерна фризура“ старе „Косе“

У време када је песма која пева о слободи настала, пре нешто више од четрдесет година, многе слободе тек су се откривале. Укључујући и слободу да се не одазовеш позиву да ратујеш у Вијетнаму, о чему је мјузикл "Коса" говорио, односно певао. О томе зашто ове песме и данас звуче једнако инспиративно, и за публику и за ансамбл Атељеа 212, говори редитељ Кокан Младеновић.

"Ми покушавамо данас да проговоримо о свему што нас тишти на глобалној равни, о ратовима који више нису идеолошки него су постали тужна финала мултикорпоративних интереса, о стубовима друштва који то више одавно нису, као што је државни апарат, школство, црква, војска...", рекао је Младеновић.

"Коса" се и 2010. дешава у Америци, али само уколико желите да је читате у једној равни, каже редитељ.

"Наравно на срећу или на несрећу Србија је већ, што се девијација тиче одавно велики свет, тако да ми, радећи представу која се дешава у Америци, у Њујорку, на протестима, у ствари говоримо и о нашем времену овде и о било којем другом месту на свету где млади људи покушавају да промене свет у којем живе."

Што би значило да нам је сунце и данас потребно. Иако се нама данас чини да је свет крајем шездесетих био много једноставнији, а проблеми прегледнији него сада.

Јован Ћирилов, драматург: "Чини ми се да је тадашњој борби за слободу тадашња омладина била ближа. Мислим да је наша омладина доста дезоријентисана, да нема неких великих покрета који су слични, као и у свету антиглобализма, вероватно који имају своје бриге егзистенције, који из тога проистичу али можда тога нису свесни. Тако да је врло добро да ова представа може на то да подсети".

Верзија растерећена анахроних ствари 

"Косу", било као филм или представу, познајемо јако добро. Иако је тема подједнако актуелна, Кокан Младеновић је ову верзију растеретио неких, како каже, анахроних ствари, као што је скидање до пола свих учесника. Тога у новој београдској поставци "Косе" неће бити јер је та слобода одавно освојена.

Кокан Младеновић: "Убеђен сам да у ери порнографије приказати 50 голих тела на сцени не значи ништа до један бесмислени плеоназам".

Тако да смо добили представу која се директно тиче наших живота. "Коса" је у време када је настала била субверзивна представа. Циљ јој је био да мотивише младе на бунт против система који их уништава. А о томе кога би и како коса требало да инспирише данас говори музичар Драгољуб Ђуричић.

"Ја бих волео да атакујемо заиста са разним 'Косама' и са разним утицајима на младе људе да узимају ствар у своје руке и своју слободу али да оно што постоји као здраво и добро, да то не морају да мењају. Мислим да је глупо вадити здрав зуб, ма колико то модерно било, зар не?", сматра Ђуричић.

Симболична веза са представом из 69.

Они који траже директну копчу са представом из 69. године требало би да знају да ће је бити, али само једна. Један од глумаца носиће мајицу са ликом Јована Ћирилова.

Кокан Младеновић: "Јован Ћирилов је неко ко је свих ових година или деценија има непогрешив осећај за модерно позориште, за слободу позоришног израза, то је онако мали омаж једној особи коју ја јако поштујем".

"Нећу уопште да будем носталгичан, косоносталгичан без обзира што је оно било време моје младости", рекао је на крају Ћирилов.

А у то време дуга коса била је симбол отпора и они који су је носили деловали су сумњиво и на Истоку и на Западу. Данас имамо много више сумњи које се односе на слободе за које смо се борили - и даље се боримо за исте и нисмо далеко одмакли.