Сећање на Милана Младеновића

Данас се навршава 15 година од смрти култног рок музичара бивше Југославије, Милана Младеновића.

Милан је рођен 21. септембра 1958. године у Загребу. У шестој години се с породицом сели у Сарајево, а 1970. године у Београд.

У Београду завршава 11. Гимназију у којој крајем 1970-тих, заједно са школским другом Драгомиром Михаиловићем-Гагијем, оснива свој први бенд "Лимуново дрво".

Годину дана касније формира свој први култни бенд "Шарло Акробата", заједно с Душаном Којићем-Којом и бубњарем Иваном Вдовићем.

"Шарло Акробата" је био један од најзначајнијих представника југословенског новог таласа, и са песмама "Нико као ја", "Она се буди" и "Мали човек" представљен је на компилацији "Пакет аранжман" (1980).

"Шарло" не опстаје дуго и из њега се рађају два утицајна рок састава - Младеновићева "Катарина II" и Којићева "Дисциплина кичме".

Током 1982. новом бенду се прикључују клавијатуристкиња Маргита Стефановић - Маги, а 1983. басиста Бојан Печар и бубњар "Шарла Акробате" Ивица Вдовић.

У тој постави "Катарина II" 1984. године издаје истоимени албум, након чега Вдовић и Михајловић одлазе из бенда.

Екатарина Велика 

Михајловић као носилац права на име "Катарина II" ускраћује им могућност да се и даље користе њиме, па бенд мења назив у "Екатарина Велика" и 1985. године издаје такође истоимени албум, који добија повољне критике и скреће пажњу на бенд, са великим хитовима "Очи боје меда" и "Модро зелено".

Албум из 1986. године, "С ветром уз лице", лансира групу на сам врх југословенске рок сцене, где с Младеновићем на челу остаје све до 1994. године, издајући серију успешних албума.

Током рада са "Екатарином Великом", Младеновић сарађује као продуцент на албумима бендова "Густаф и његови добри духови" и "Фит". Заједно са осталим члановима бенда, Младеновић се 1985. године појављује у филму Горана Марковића "Тајванска канаста", а следеће године и у филму Дарка Бајића "Црна Марија" где игра главну улогу и за који је написао нумеру "Bus Station".

Крајем осамдесетих пише музику за једну позоришну представу, а 1992. године с члановима група "Партибрејкерс" и "Електрични оргазам" формира састав "Римтутитуки", чија је музичка активност концентрисана на антиратну пропаганду, и са којим снима сингл "Слушај 'вамо!".

Сингл издаје Радио Б92, а промовисан је концертом на камиону који је кружио улицама Београда.

У лето 1994. године Младеновић путује у Бразил, где са дугогодишњим пријатељем Митром Суботићем - Субом и неколико бразилских музичара снима албум "Angel's Breath".

У августу 1994. године, после наступа "Екатарине Велике" на Фестивалу у Будви, Младеновић је пребачен у болницу где је установљено да има рак панкреаса.

Милан Младеновић (36) је умро 5. новембра 1994. у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његовом смрћу "Екатарина Велика" је престала да постоји.

Рачунајући и раздобље када се звао "Катарина II", бенд је издао укупно седам студијских албума - "Катарина II" (1984), "Екатарина Велика" (1985), "С' ветром уз лице" (1986), "Љубав" (1987), "Само пар година за нас" (1989), "Дум дум" (1991), "Неко нас посматра" (1993), као и три жива албума.

Најпознатији хитови су "Очи боје меда", "Tattоо", "Модро и зелено", "Буди сам на улици", "Као да је било некад", "Ти си сав мој бол", "Новац у рукама", "Земља", "Поред мене", "Љубав", "7 дана", "Људи из градова", "Круг" и "Пар година за нас".

У новембру 2006. године песма "Пар година за нас" је изгласана за најбољу југословенску песму свих времена у анкети слушалаца радија Б92.

Младеновић је у једном интервјуу 1992. године рекао да је "Пар година за нас" најбоља песма коју је "Екатарина Велика" направила.

Бојан Печар умро је у Лондону од срчаног удара 13. октобра 1998. у 37. години, а Маргита Стефановић 18. септембра 2002. године у Београду у 43. години.

Многи музичари сматрају да је "Екатарина Велика" један од најзнaчајнијих бендова на простору бивше Југославије и на југословенској рок сцени уопште.