Све о историји латино џеза у Дому омладине

Музички теоретичар Мићун Ристић, у оквиру циклуса предавања „Историја џеза“, води слушаоце на пут кроз епоху коју су обележили ритмови и мелодије џеза, упознајући их, уз разноврсне аудио илустрације, са свим главним актерима и стиловима џез музике, преноси Танјуг.

Само током две године, између 1809. и 1810. године, у Њу Орлеанс је са Кубе доведено више од 3.000 робова афричког порекла, а афрошпанска музика коју су донели постала је један од састојака из којих је настао џез, подсећају из Дома омладине.

Марио Бауса је свирао изворну кубану у Хавани, потом био и аранжер у водећим америчким свинг бендовима, спојивши два идиома у оквиру Мачитових Afrocubans.

Снимању превратничке Танге из 1943. године, присуствовао је и Дизи Гилеспи.

Он је суштински допринос дао кад се удружио са чудесним перкусионистом Чаном Позом и 1947. године су представили заједничке Cubana Be Cubana Bop и Manteca џез, чиме је револуција комплетирана - до тада „моноритмичан“, џез је постао полиритмичан.

За „првоборце“ афрокубански и латино џез били су иста ствар.

Други термин је постао примеренији, јер су се укључили џезери из Порторика, Венецуеле и Аргентине.

У том контексту посебна прича је Бразил - љубитеље џеза „купила“ је боса нова, коју су крајем педестих година креирали Жоа Жилберто, Том Жобим, Луи Бонфа, а шездесетих популарисали Чарли Берд, Стен Гец, Синатра.

Самба је такође инспирисала многе америчке и светске џезере.