Поставка у Хортен музеју у Бечу – владавина чисте линије

Поставка у Хортен музеју сада показује владавину чисте линије. Ту су Кит Херинг, Кандински,Паул Кле, Полок,Франц Вест или актуелна аквизиција, иштрикана карта света индијске ауторке Рене Сани.

„Линија је свестрана. Без ње не би било ни писаног језика. Остала је интересантна и у савременој уметности, где напушта једнодимензиналност и постаје перформативна. Као ова скулптура јапанске уметнице Чихару Шиота где линије носе писма с емоцијама подршке и љубави. Линија је моћан медиј“, рекла је Агнес Хуслајн Арко, директорка Музеја

„На почетку стоји миметичка линија која даје форме свему видљивом. Онда долази апстракција, где се линија ослобађа од обавезе илузионизма. У следећој фази она пробија равнину слике и почиње да се креће у реалном простору, где више није нацртана или насликана, већ преузима другачију материјалност. Непрелазна државна граница, магнетска трака, каблови, жица, све су то линије“, истакла је Вероника Абпург, кустоскиња изложбе.

Агнес Хуслен напушта Музеј Хортен. Он је њен пројекат, који три године после оснивања привлачи двеста хиљада људи годишње, више неко музеји модерне и примењене уметности.

Које особине се генерално очекују од музејских водитеља?

„Потребно је много емоција и емпатије. Још више сензибилитета да се препознају струјања времена. Онда храбрости да се допусте извесне ствари, емоције гурну по страни и каже, тако говори епоха, морамо је пустити у музеј. Треба бити радознао, заинтересован и хиперсензибилан“, рекла је Агнес Хуслајн Арко, директорка Музеја.

Доста је дилема које на сву срећу остају нерешиве. Да ли је боље абстрактно или фигурално? Отворене или затворене форме? Да ли је боља линија или боја? Кад се на та питања нађу одговори, уметност ће престати да постоји.