"Без даха", изложба фотографа Фабриција Ферија у Милану

Звезде попут Хелене Кирстенсен, Мисти Копленд, Вилијема Дефоа, Шарлот Гензбур, Џулијан Мур, Наоми Вотс и Сусан Сарандон овековечене су у моменту у којима их гуши пластика.

Пре извесног времена моја ћерка Ема ми је послала слику делфина који се угушио пластиком у мору и написала ми:

"Шта можеш да урадиш поводом овога?" Прво сам остао без даха и у том моменту сам схватио шта заиста значи реч остсти без даха и почео сам да тражим по плажама сво пластично смеће које ми, људска бића, остављамо за собом, а море нам враћа. Понео сам их у студио и позвао важне особе из света филма не би ли забележио последњи моменат живота пре него што се угуше пластиком", истакао је фотограф Фабрицио Ферија.

Како је навео одзив је био невероватан и пун ентузијазма. Сузан Сарандон и Изабела Роселини су биле прве које су се одазвале, па су позвале и остале.

"Нисам им рекао шта тачно имам на уму, али оне су имале поверења у мене.Ти људи нису дошли из професионалних разлога, већ из чисте људскости. Долазили су без ПР пратилаца, агената, шминкера, фризера, асистената и возача. Долазили су пешке, бициклом, својим личним аутомобилом, као особе, а не звезде, не би ли дали свој људски допринос, а не онај професионални", рекао је фотограф Фабрицио Фери.

Пројекат "Без даха" представља синтезу између уметности и посвецћености животној средини, нудецћи посетиоцима импресивно искуство које има за циљ да поколеба нашу савест.

Изложба се развија око великог стакленог ковчега испуњеног морском водом, симбола рањивости морских екосистема. Около, на црном зиду, дванаест фотографских портрета познатих личности. Свака слика је пробушена ексерима од кованог гвожђа, што је детаљ који наглашава насиље не само над океанима већ и над нама самима.

"Ова изложба нас подсећа да пластика не уништава само свет у океанима већ и живот на земљи. Количина произведене пластике ће се попети са 50 милиона тона годишње на 1,2 милијарди тона 2060. године. Све је загађено, од мајчиног млека до хране, од воде до риба. Преплављени смо пластикомРекла је глумица Сузан Сарандон.

Додаје да је рат један од фактора који доприносе томе, ту су и гасоводи, извлачење нафте, пуно различитих форми еко тероризма. Ми заиста уништавамо свет и климу. Морамо једноставно смањити коришћење пластике и морамо почети да се боримо против свих форми које доприносе овом уништавању.

"Ја сам људско биће и идентификујем се са другим људским бићима и не разумем како људи могу да не буду активни по овом питању.Мислим да је једини начин да наставим да живим тај да учиним све што ја могу. Морамо да схватимо да смо ми одговорни за оно што се дешава. То радим као људско биће, а с обзиром на мој посао, имам и могућност да се мој глас даље чује и то увећава моју одговорност. Бити депресиван није опција већ акција, јер је превише бола и патње на свету", истакла је глумица.

Промовисана од стране Општине Милано у сарадњи са Природњачким музејом овај пројекат  је настао захваљујући подршци многих италијанских компанија које желе да допринесу ослобађању планете од пластике.

Универзитет "Католика" дао је допринос истраживачком пројекту Пластикалинг, који прати инсталацију, нудећи научне податке о утицају микро и нано пластике на здравље људи и животне средине.

Ми сваке недеље унесемо у наш организам количину пластике која одговара величини једне кредитне картице, а нано пластика се задржава у нашим органима и доводи до многих болести.

Марина Абрамовић је додала звучно изоловане слушалице не би ли посетиоци могли да доживе апсолутну тишину која представља претњу уништавања многих морских врста. Ова изложба ће после Милана кренути на своју светску турнеју.