Читај ми!

„Ране на лицу Београда“, изложба поводом 25 година од НАТО бомбардовања

Изложба фотографија 10 здања порушених у НАТО бомбардовању 1999. године, које су била дела чувених архитеката и чиниле архитектонско благо Београда, отворена је синоћ у у Југословенској кинотеци.

Ране на лицу Београда у виду уништених објеката Авалског торња, зграде Генералштаба, Команде ваздухопловства, Владе Србије, хотела Југославија, ПЦ Ушће, зграде РТС-а, републичког СУП-а, амбасади НР Кине и Савезног министарства унутрашњих послова, забележио је апаратом фотограф Славко Матејић, а уредник изложбе је архитекта, проф. др Драгана Васиљевић.

У бомбардовању Београда срушени су следећи објекти који су били архитектонско благо града и земље:

1. Симбол града Авалски торањ - један од најлепших ТВ предајника у Европи и свету и ремек-дело архитектуре. Био је то једини торањ на свету који је за пресек имао једнакостранични троугао који је симболисао српски троножац за седење. Пројектовали су га од 1959. до 1960. архитекте Угљеша Богуновић и Слободан Јањић, као и конструктор, академик Милан Крстић. Пуштен је у рад 1965. Био је висок 202,87 метара. Торањ је обновљен 2010. године.

2. Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране подигнуте су између 1955. и 1965. према пројекту архитекте Николе Добровића, као двочлани ансамбл. Као значајно остварење послератне српске и југословенске архитектуре, зграде представљају непокретно културно добро као споменик културе.

Комплекс се састоји из два монументална, степенасто завршена тракта који се каскадно спуштају ка Немањиној улици, креирајући на тај начин урбани симбол градске капије.

3. Комплекс Дом пионира (данас Дечјег културног центра) са зградом РТС-а и Малим позориштем “Душко Радовић” у Београду, дело је чувеног српског архитекте Ивана Антића, који је у објекте унео и један регионални елемент кроз замисао формирања трема између објеката. У питању је поступак где елементе народне архитектуре преноси асоцијативно и транспонује их у модеран амбијент.

4. Хотел „Југославија”, отворен 1969. године, био је један од прва три значајна објекта који су планирани у Новом Београду, поред зграде ЦК КПЈ и зграде Председништва владе ФНРЈ. Познати архитекти загребачке школе модерне Младен Каузларић, Лавослав Хорват и Казимир Остроговић победили су на конкурсу предлажући бескомпромисно модернистички конципиран објекат, примерен идеји о Новом Београду као савременом граду.

Локација за хотел одређена је у Идејном плану Новог Београда архитекте Николе Добровића (1948).

5. Пословни центар „Ушће”, архитекте Михаила Јанковића, конструкција Милан Крстић. Идеја о зидању комплекса зграда највиших државних установа на левој обали Саве, у оквиру новог града, појављује се 1947. године када је и расписан први конкурс за идејно решење.

И на другом конкурсу није било прве награде, а на трећем је изабрано решење архитекте Михаила Јанковића, комплекс куле са 24 спрата (23 спрата и конзолна надстрешница на 24. спрату) и кружни павиљон са конференцијском двораном. Макета је показана председнику Титу. Градња траје од 1962. до 1964. године и остварила се само кула. Пројектант армирано-бетонске конструкције је инжењер Милан Крстић.

6. Зграда Владе Републике Србије, архитекте Николаја Краснова, је палата Министарства финансија Краљевине Југославије. Палата због значаја као антологијско дело београдске академске међуратне архитектуре представља непокретно културно добро као споменик културе.

Саграђена је између 1926. и 1928. године, по пројекту архитекте Николаја Краснова, руског архитекте, најзначајнијег представника академског историцизма у српској међуратној архитектури, запосленом у Архитектонском одељењу Министарства грађевина. Он је аутор првобитног пројекта зграде, као и њене касније доградње трећег спрата из 1938. године.

7. Зграда Команде ваздухопловства саграђена је 1935. године, на месту зграде некадашње Војне команде у Земуну. Представља једно од најоригиналнијих дела архитекте Драгише Брашована и значајно дело југословенске модерне у периоду између два светска рата. По укупној запремини, дуго времена ова зграда је била једна од највећих у Земуну, а и данас представља један од најдоминантнијих објеката у оквиру Старог језгра Земуна.

Грађена је са основом у облику четвороугла, са унутрашњим двориштем и предбаштом. Постављена је као самостална блок-зграда, конципирана и као део зграде Земунске војне команде у Главној улици број 5, са којом чини урбанистичку целину.

8. Зграда Републичког СУП-а на Губеревцу, архитетке Ивана Антића, саграђена је 1981. и Антић је добио Борбину награду за архитектуру за ову зграду 1983. године.

9. Зграда Савезног МУП, архитекта Лудвига Томорија је изразити пример архитектуре социјалистичког реализма.

10. Амбасада НР Кине у Србији Историја кинеске амбасаде у Србији може се пратити све до успостављања дипломатских односа између Народне Републике Кине и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије 1955. године, када су основане амбасаде Београду и Пекингу, односно када је почела размена амбасадора, а првог кинеског амбасадора у Југославији именовао је тадаши заменик министра спољних послова Ву Сјућуен.

Прва изложба Рушења архитектонског блага одржана је 1999. године у Скупштини града Београда по идеји професора Спасоја Крунића. Изложба се може погледати и у недељу 24. марта.

 

 

четвртак, 20. јун 2024.
31° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије