Читај ми!

Представљена књига „Праменови сећања“ Светлане Мирчов

Књига „Праменови сећања – збирка текстова посвећена историјским темама“ библиотекарског експерта Светлане Мирчов представљена је у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат (Музеј књиге и путовања, Музеј српске књижевности). О књизи је говорила Светлана Јанчић, једина жена управник Народне библиотеке Србије у 180 година дугој историји ове институције. Уредник књиге је књижевник и адвокат Виктор Лазић, а издавач је Удружење Адлигат.

Светлана Мирчов се библиотекарским позивом бави четири деценијe и била је у могућности да се упозна са различитом књижном и некњижном грађом, књигама, периодиком, старом и ретком књигом, архивским документима, препискама знаменитих људи, рукописним заоставштинама, рукописима необјављених књига. Захваљујући томе била је на извору драгоцених, често и непознатих информација и важних сазнања, а део тих сазнања је преточен у ову књигу.

Књига се бави мање познатим али изузетно значајним личностима и темама из недавне српске прошлости које је незаслужено прекрила сенка заборава. Неки чланци су њихови животописи, али окосница скоро сваког текста јесте изузетно важно а недовољно познато делање заборављених великана.

Тако се у њој могу наћи текстови о доприносу библиотекарству једног од најзначајнијих директора Народне библиотеке Србије Милорада Панића Сурепа, пријатељству Краља Петра Првог и Јована Томића, предратног директора Народне библиотеке, изузетно значајни текстови о изради Српске ретроспективне библиографије, библиотеци целини песника Милана Ракића, о две ауторке најчувенијих кувара, о професорима правног факултета, историји пољопривреде у Србији а посебно поглавље књиге посвећено је сведочанствима из Првог светског рата.

Назив књиге Праменови сећања дала је прича о споменару Марије Црњански, мајке чувеног књижевника Милоша Црњанског. Мајка Марија је у својим белешкама згуснуто описала најважније радосне и тужне догађаје свог живота и у њега уложила праменове косе своје троје деце.

„Наше кратко и непоуздано памћење, недовољна знања и политичка поводљивост узрокују заборављање најзаслужнијих личности, њихово историјско потискивање, без темељног и свестраног сагледавања њиховог рада и заслуга и без превредновања њиховог дела у садашњем времену. Због тога се догађа да и најзначајнији културни прегаоци буду неправедно заборављени, а ја сам покушала, колико је то било у мојој моћи, да њихов огроман рад и оставштину уткану у темеље наше садашњости, истакнем“, изјавила је Светлана Мирчов.

„Књига Праменови сећања разгони сенке заборава, буди интересовање за нашу повест и подстиче да се она боље упозна. Као што сама Мирчов каже – познавање вредности, прегнућа и домета народа коме припада појединцу не проширује само знања, већ даје снагу, вољу, сигурност и самосвест“, каже Лазић.

Светлана Јанчић је на промоцији изјавила: „Полазећи у својим истраживањима од поузданих извора: архивске и документационе грађе, правних аката, мемоарских и епистоларних списа, рукописне заоставштине, лексикографске грађе и аналогних и дигиталних библиографских извора, ауторка трага за недовољно истраженим и занимљивим појединостима из живота и рада заслужних личности у домену библиотекарства, књижевности, права, историје пољопривреде. Предмет њеног интересовања су и институције у области културе, њихов настанак, развој и гашење.“

Биографија Светлане Мирчов

Светлана Мирчов (1951) дипломирала је на Филозофском факултету на Групи за класичну филологију. Последипломске студије из библиотекарства и информатике завршила је на Филозофском факултету у Сарајеву, где је магистрирала са темом Библиографија Милорада Панића Сурепа (са монографском студијом). Докторирала је на Одсеку за библиотекарство Филозофског факултета на Палама, Источно Сарајево, са темом Живот и дело Јована Н. Томића (са персоналном библиографијом).

У Народној библиотеци Србије радила је у Одељењу поклона, била саветник за реконституцију фондова Библиотеке, начелник Сектора за попуњавање фондова и водитељ Збирке библиотека целина и библиотека легата.

Као управница Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду иницирала је и спровела адаптацију ове важне библиотеке и објавила низ стручних текстова о њеним фондовима. На њену иницијативу успостављен је депозитни фонд публикација Факултета и његових наставника и сарадника. Један је од аутора музејске поставке Правног факултета. Међу оснивачима је Друштва библиотекара правних и сродних библиотека jугоисточне Европе и члан је Председништва овог Друштва.

Обављала је функцију секретара Савеза друштва библиотечких радника Југославије и секретара Библиотекарског друштва Србије. Била је члан, па потом председница жирија за доделу награде „Стојан Новаковић“, најугледније награде у нашем библиотекарству. Један је од аутора Кодекса библиотекара Србије и члан Уредништва листа Библиотекар. Члан је стручне редакције и сарадник Српске енциклопедије, као и сарадник на Биографском речнику Матице српске и биографском лексикону Српски писци у расејању: 1914-2014. Један је од оснивача и члан Управног одбора, а сада и председник Удружења Адлигат. Добитник је Награде „Марија Илић Агапова“, као најбољи библиотекар Београда за 2015. годину.

Аутор је већег броја изложби, научних радова, стручних каталога и монографских публикација. Последњих неколико година каталошко-библиографски обрађује Збирку докумената из Првог светског рата која је похрањена у Адлигату и легат Милорада Панића Сурепа.

понедељак, 15. април 2024.
31° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво